Na današnjoj izbornoj sjednici Senata Univerziteta u Sarajevu (UNSA) bira se novi rektor.

Kandidati za ovu funkciju su prof. dr. Almira Hadžović-Džuvo, redovna profesorica na Medicinskom fakultetu, i prof. dr. Tarik Zaimović, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu.

Ambicija kao Mont Everest

Uzimajući u obzir Zaimovićevu dosadašnju karijeru i mnoge kompromitacije, zapanjuje njegova hrabrost da uopće cilja na ovu poziciju.

Kako smo ranije objavili, Zaimović je, prema nezvaničnim informacijama do kojih je došao „Dnevni avaz“, ranije dobio otkaz u Razvojnom programu Ujedinjenih naroda (UNDP) zbog svojih radikalnih stavova i izjava koje je davao.

Sada donosimo nove detalje o postupcima kandidata za rektora UNSA-e, koji se nije libio zloupotrebljavati svoju moć radi obračuna s ljudima koji mu nisu bili po volji.

Ambicije Zaimoviću nikada nije nedostajalo. Tako je, prije kandidature za rektora, već dva puta pokušavao da bude dekan Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, no, ogromna većina njegovih kolega nije ni pomišljala da njega izabere na tu poziciju.

Zaimović im to neće zaboraviti.

Tako je, došavši na poziciju prorektora za finansije UNSA-e, fakultetima osporio isplatu prema ugovorima o djelu i autorskom honoraru za projekte koje finansiraju strani donatori. Iako Rektorat nikada nije donio pismenu odluku o tome, Zaimović im je po „slobodnom tumačenju“ saopćio da se svi angažmani profesora moraju uračunati u plaće, što je značilo da su fakulteti morali plaćati poreze i doprinose na pune plaće i na sve honorarne angažmane, a koji iznose oko 70 posto neto plaće.

Kasnije se ispostavilo da Zaimovićeva uputa nema zakonsko uporište, tj. da su fakulteti bespotrebno platili desetine hiljada maraka nameta više nego što je bilo potrebno.

Da apsurd bude veći, Sveučilištu u Mostaru je federalni ministar finansija odobrio plaćanje prema ugovoru o djelu za dodatne angažmane, no, ono što je važilo u Mostaru, zahvaljujući Zaimovićevoj finansijskoj „stručnosti“ ili nekim drugim motivima, nije važilo i u Sarajevu.

Dugogodišnji pritisak

Tokom Zaimovićevog mandata Ekonomski fakultet doživio je nekoliko inspekcijskih nadzora, bio je predmet čak i istrage Tužilaštva, izuzimala se i dokumentacija s fakulteta...

Pošto ni to nije bilo dovoljno, Rektorat je poslao i dvije interne revizije na Ekonomski fakultet. Sve je završeno identičnim epilogom - nisu utvrđene nikakve nezakonitosti.

Iako je ove odluke morao odobravati rektor, izvori „Avaza“ s Ekonomskog fakulteta ističu da nemaju nikakve sumnje da je iza svega stajao Zaimović, koji je na ovaj način pokušao da se sveti i „disciplinira“ fakultet koji ga nije htio postaviti za dekana. A prosudite sami koliko takva osoba ispunjava moralne kriterije da bude rektor Univerziteta.

Sklon nestašlucima

I u samom procesu za izbor rektora Zaimović je već prekršio konkursnu proceduru tako što je dekanima slao privatne poruke kako bi predstavio svoj program, iako bi se to smjelo isključivo raditi na sjednici Senata. Zaimović nije bio ni dobar student, pa je studij koji je upisao 1991. završio tek deset godina kasnije.

U zvanje asistenta primljen je s prosjekom od tek 7,6, iako je bio propisan prosjek od minimalno 8,0.