PREDSJEDNIK HDZ-A 1990

Cvitanović: Kada nam pravosuđe bude na nivou EU nećemo moći hodati ulicom od silnih hapšenja

Geopolitička dešavanja su gurnula BiH da napravi mali korak ka punopravnom članstvu u EU

Ilija Cvitanović. BHRT

S. S.

8.5.2024

Ilija Cvitanović, predsjednik HDZ-a 1990 i delegat u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH, smatra da je Bosna i Hercegovina godine potrošila na teme koje je udaljavaju od Evropske unije. Sumnja u interes većine koja godinama vlada u BiH da pravosuđe u državi bude na nivou EU jer bi takvo pravosuđe značilo masovna hapšenja.

- Svaki dan gledamo hapšenja u BiH. Kada bismo bili slobodna zemlja i pravosuđe oslobođeno uticaja politike ili bilo kakvog uticaja, pa mi ne bismo mogli hodati cestom od silnih hapšenja i marica. To ćemo imati kada otvorimo poglavlje 23 i kada pravosuđe u BiH bude na nivou EU - rekao je Cvitanović za emisliju BHT1 uživo.

Evropski put

Cvitanović smatra da nadležne institucije nisu uradile uradile ništa na evropskom putu nakon otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

- Ništa nisu napravili. Mislim da je urađeno je nekoliko koraka nazad. Postignuti su napreci na temelju domaćih dogovora... Geopolitička dešavanja su gurnula BiH da napravi mali korak ka punopravnom članstvu u EU. Danas smo imali skinut zakon o sudovima na Savjetu ministara... Nije urađeno praktično ništa nakon otvaranja pregovoraa, a to bi nam dalo kredibilitet da nismo uzalud dobili otvaranje pregovora - kazao je Cvitanović.

Cvitanović velikim problemom smatra bh. društvo koje je, kako kaže, u stanju apatije.

- To je najgore stanje. Među političarima ne osjetim apatiju. Oni su naučili da dobro žive. Kvalitetno su zamotali lične interese u celofan nacionalnih i državnih interesa - smatra Cvitanović.

Nema problematičnih formulacija

On smatra da se nacionalne teme posljednjih 20 godina pojavljuju samo pred izbore.

- Poslije izbora se ućute možda godinu dana i onda opet - istakao je Cvitanović.

Cvitanović Nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici ne smatra problematičnim, te misli da bi se usvajanjem moglo ići ka otopljavanju odnosa i povjerenju u institucije, ali i da ne može postojati narod ili država koju će neko zvati genocidnom.

- Smatram da je u izmjene i dopune krivičnog zakona trebalo staviti i one koji će jedan kolektiv zvati genocidnim. Rezolucija će očito i jasno proći, ne vidim u njoj problematičnih formulacija ni odgovornost jednog naroda - rekao je, između ostalog, Cvitanović.

Vlasnik autorskih prava © avaz-roto press d.o.o.
ISSN 1840-3522.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.