Hasan Fazlić, osebujan lik, lijepo ga slušati dok priča i grana onim svojim velikim rukama. Ko je imao priliku sjediti s njim u čuvenoj kafani „Sirano“, to će dugo pamtiti. A povod teksta je bijenalna nagrada “Nedžad Ibrišimović“, koju je dobio za zbirku portreta pisaca koju je poklonio Biblioteci Sarajeva i za to od nje dobio ovo priznanje.
A za njega se zna da je završio Elektrotehničku školu u Tuzli pedeset i neke, a prve crteže pravio je na rudarskim vagonima kada je počeo raditi u Rudniku Lipnica. Pravu karijeru sjajnog karikaturiste i „zapisničara“ raznih vremena, događaja i posebno ljudi iz svih branši, počeo je u tuzlanskom „Frontu slobode“, a onda odlazi u Sarajevo, gdje je uz njega vezana jedna sjajna priča.
Naime, pred Olimpijadu u Sarajevu napravio je ciklus karikatura tim povodom, ali nije prošao „stroge kriterije“ nekog činovnika. I šta će Hasan nego papire pod ruku i kod Šefkije u „Sirano“, na zidove. I sve bi tako ostalo da to nije vidio Branko Mikulić i od tada su krasili zidove Olimpijskog pres-centra.
E, onda su na inicijativu Samarana otputovale u Međunarodni olimpijski komitet u Lozani, pa su došle i do Berna, a onda na Mikulićev mig završile u Muzeju 14. ZOI u Sarajevo. Eto, i to je Hasan, a da se sve o njemu napiše, trebalo bi hajhaj vremena.
