U Kigaliju, glavnom gradu Ruande, nedavno je održana međunarodna naučna konferencija naziva „Etnicitet i genocid: Smjernice za politiku prevencije“. Jedan od učesnika konferencije bio je dr. Hikmet Karčić, naučni saradnik Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, koji je izlagao o temi „Genocid u Srebrenici 1995. godine“.

Visoke kazne

Za „Dnevni avaz“ dr. Karčić govorio je o memorijalizaciji genocida u Ruandi i usporedio je s BiH.

Na koji način je Ruanda očuvala sjećanje na počinjeni genocid nad Tutsima?

- Ruanda ima vrlo interesantan pristup memorijalizaciji genocida nad Tutsima i ono što je pozitivno istaći jeste da su ljudi koji su počinili genocid na Tutsima vojno poraženi 1994. godine. Procjenjuje se da je u genocidu ubijeno između 800 hiljada i milion ljudi u 100 dana. Memorijalni centar u Kigaliju je osnovan 2004. u saradnji s organizacijom „Aegis Trust“ iz Velike Britanije. Nekoliko drugih memorijalnih centara nalazi se pod okriljem Ministarstva društvenog zajedništva Ruande. Komemoracija za žrtve se održava 100 dana u godini, počevši od aprila. Ruanda ima problem s negiranjem genocida od Hutu naroda koji se nalazi van Ruande. U Ruandi je zakonom zabranjeno negiranje genocida, tako da ne postoje primjeri negiranja genocida, jer su visoke kazne. Isticanje posebnosti neke etničke grupe smatra se krivičnim djelom, kao i negiranje genocida, omalovažavanje ili drugačije predstavljanje genocida – ističe Karčić.

Kakve su Vaše impresije prilikom posjete Memorijalnom centru Kigali?

- U Memorijalnom centru je ukopano više od 250.000 ljudi. U okviru centra je postavljena izložba, a djeluju još i edukativni, istraživački i izdavački centar. Izložba ostavlja veliki dojam na posjetioce i tek tada shvatite koliko je genocid nad Tutsima zapostavljen u našem narativu u Evropi.

Slična iskustva

Koliko je BiH učinila na međunarodnom planu kada je riječ o memorijalizaciji i šta je potrebno još uraditi?

- Iako imamo Zakon o sprečavanju negiranja genocida, on se i dalje negira. Trebamo mnogo više raditi na zakonskom jačanju i sudskom procesuiranju negatora genocida i na edukaciji samih ljudi da prepoznaju zbog čega je pogrešno i loše dopustiti da negiranje genocida prođe nekažnjeno. Bitno je naglasiti da bh. društvo treba biti više upoznato sa sličnim iskustvima širom svijeta i da vidimo kako drugi narodi žive u postgenocidnim društvima. Danas je Ruanda vrlo razvijena država, imaju dobru ekonomiju i mnogo više su postigli unazad 30 godina nego naša zemlja, što je porazno, uzme li se u obzir koliko je BiH podržana od EU, za razliku od Ruande koja nije imala tu vrstu podrške.

Mrtvo slovo na papiru

- Kada govorimo o negiranju genocida u BiH, ističem da mi već imamo zakonsku osnovu. Sve dok ne postoji pritisak javnosti prema Tužilaštvu da djeluje po osnovu krivičnih prijava koje već postoje, mislim da se neće ništa dalje uraditi. Mi imamo svu zakonsku regulativu, samo je potrebno da sudovi i tužilaštva rade svoj posao, tako da bez konkretnog pritiska javnosti i akademske zajednice, nažalost, ovo će ostati mrtvo slovo na papiru – rekao je Karčić.