Makroekonomista Faruk Hadžić je iznio alarmantne podatke koji se tiču sve većeg odlaska sposobne radne snage iz BiH.
Upozorio je za „Avaz“ da ćemo ako se nešto u skorije vrijeme drastično ne promijeni, u BiH imati više penzionera, nego radno sposobne snage.
- Stanje je alarmantno. Podaci pokazuju da broj penzionera masovno raste. Projekcije koje sam radio pokazale su da će se za nekih 5 ili 6 godina broj penzionera povećati za 80 hiljada. S druge strane imamo trendove da ljudi masovno odlaze i time nam se smanjuje radna snaga, što zbog odlaska u penziju, ali i u inostranstvo. Bez penzija ostati nećemo, jer se one nadoknađivati iz poreza, ali pitanje je samo dokad će rasti poreski prihodi, zato što nemamo radne snage. To je jedan veliki problem koji će doći do izražaja u narednim godinama – kaže Hadžić.
Upozorava da funkcioniranje penzionog sistema na ovakav način kakav je dosad bio, bilo zapravo mrtvo.
- Kada se pređe na trezor, to je prvi signal i znak da nema dovoljno novca iz doprinosa. U ovom trenutku nažalost ne vidim drugo rješenje koje bi se moglo uraditi, jer ne možemo iz postojećih zaposlenih nadoknaditi te minuse – dodaje.
Naglašava da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće.
- Nažalost, nismo proveli one reforme koje smo morali, a to je da se privreda hitno rastereti nameta i obaveza, da bi se na taj način povećala plaća radnicima, te da se zaustavi odlazak, što je mislim nemoguće, ali da se barem uspori i da se stvori ambijent da se ljudi počnu vraćati u BiH.
Dodaje da sada imamo situaciju da ljudi odlaze, jer ni poslodavci nisu u mogućnosti povećavati plaće.
- To se više neće moći raditi na ovakav način upravo zbog visokih nameta – upozorava.
Prema dosad objavljenim podacima Bosnu i Hercegovinu je ove godine do maja napustilo više od 30 hiljada osoba.
- Taj broj je sigurno povećan. Ono što je činjenica jeste da ljudi svakodnevno odlaze – kaže za kraj Hadžić.
Iz PIO-a tvrde drugačije
Portparol Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Tomislav Kvesić je za "Avaz" da je ove godine rast penzionera manje od jedan posto.
- U narednim godinama bit će još manji, negdje oko pola posto po godini. To se poklapa sa porastom životnog vijeka i standarda - kaže Kvesić.
