Propisane dužnosti nalaze se iznad srca i ljudskosti, a spašavanjem čovjeka najbliži smo Bogu. Doktori to rade svaki dan, a neko će reći da im to nalaže i Hipokratova zakletva. No, šta reći kada to rade i mimo dužnosti ili kad neko spasi život ko i nije ljekar, neko ko ima znanje za pružanje prve pomoći stečeno na nekom kursu ili prilikom polaganja vozačke dozvole?
Ti hrabri i humani ljudi su oko nas, ali, nažalost, svemu se pridaje više pažnje nego našim herojima. „Avaz“ je u više navrata objavio priče o našim herojima, običnoj raji koja bi i danas, ako treba, uskočila i pomogla. Bilo kada i bilo gdje.
1. Operacija u Boeingu
Zeničanin Anel Okić, hirurg u Kantonalnoj bolnici Zenica, nije ni slutio da će mu putovanje u Kolumbiju ostati doživotno u sjećanju, s obzirom na to da je na letu, koji je trajao 11 sati, u avionu Boeing 787 spasio život Francuzu.
Sve se odigralo u aprilu na letu Panama - Pariz, kada je, nakon tri sata vožnje, neko upitao ima li među putnicima neko medicinske struke jer je jednom putniku loše.
- Bez razmišljanja sam se javio. Odveli su me na kraj aviona. Tamo sam zatekao blijedog momka koji je teško disao. Na koljenu, koje je bilo otečeno, vidio sam ranu. Kazao je da je bio u panamskoj džungli i da ga je dan prije nešto ujelo. Koljeno je bilo inficirano, a veći dio noge otekao. Imao je povišenu temperaturu - ispričao je tada Okić.
Rekao je posadi da se rana odmah mora otvoriti i očistiti. Oni su mu donijeli svu potrebnu opremu, kaže Zeničanin, a potom je uslijedila operacija.
- Stjuardi su mi pomogli. Očistio sam ranu, evakuirao gnoj i zavio. Sumnjao sam da se radi o velikoj alergijskoj reakciji, pa sam aplicirao i infuziju s hidrokortizonom. Pacijent je nakon infuzije i tretmana bio dosta bolje, a potom sam mu intramuskularno dao i injekciju s antibiotikom širokog spektra. Sve je trajalo sat - kaže Okić.