Jelenu Špagović Apelacioni sud u Beogradu jučer je pravosnažno osudio na kaznu zatvora od 30 godina, zbog brutalnog ubistva iz koristoljublja penzionerke Majde Garović (80) u junu 2019. godine.

U optužnici je navedeno da je Jelena porculanskom šoljom udarila Majdu u glavu, koja je onda sjela u fotelju. Pošto se šolja razbila, optužena je uzela drugu i njom je opet udarila u glavu, a Majda se branila rukama. Onda je otišla u kuhinju i uzela zdjelu ili šerpu i njome je udarala po glavi. Onda ju je davila rukama i pošto nije imala snage, otišla je u kupatilo i uzela kabl, pa je njime davila. Zatim je skinula majicu obmotala oko kabla i nastavila davljenje. I na kraju je dohvatila i dva jastuka i njima ju je gušila dok nije vidjela da se Majdine ruke više ne pomjeraju.

"Pao mi je mrak na oči"

- Nisam imala nameru da ubijem Majdu. Znale smo se godinama i dogovorile da tog dana dođe kod mene u stan. Posvađale smo se i zaprijetila mi je da će da kaže mom bivšem suprugu da joj dugujem novac. Gurnula sam je, a i ona je mene. Uzela sam šolju i dva puta je udarila. Počela je da krvari. Bilo je baš mnogo krvi. Pao mi je mrak na oči, izgubila sam kontrolu nad sobom. Udarila sam je činijom, koju sam donijela iz kuhinje. Kajem se zbog toga što sam uradila. Nisam je ubijala satima. Sve ukupno, od kad je ušla kod mene u stan, pa do mog izlaska prošlo je tri do četiri sata. Uzela sam nakit, koji je spao sa njenog tijela i prodala, ali bez ideje da zaradim, već da prikrijem tragove. Nisam rekla tužiocu u Mitrovici da sam koristila gajtan i davila je. To je izvučeno iz konteksta - rekla je u svojoj odbrani Jelena Špagović.

U optužnici se dalje navodi da je poslije zločina, uzela je nakit koji je starica nosila na sebi, nekoliko naočala i novčanik, a potom isječeno tijelo spakovala u kofer i krv u dnevnoj sobi očistila troprocentnim hidrogenom. Potom je, kao da se ništa nije dogodilo, tijelo ostavila u stanu i otišla s bivšim mužem da djetetu kupi cipelice.

Prodala nakit u dvije zlatare

Nakit koji je uzela prodala je u dvije zlatare za 142.600 dinara i 9.000 dinara i te pare zadržala, a 1.200 eura koje je pripremila da vrati iskoristila je za plaćanje iznajmljenog stana.

Tri dana kasnije kofer je uz pomoć komšije, koji je naišao, spakovala u gepek iznajmljenog automobila i odvezla se u Krčedin. Zaustavila se kraj niza kontejnera i u higijenskim rukavicama izvukla kofer, ubacila ga u kontejner, koji je oborila i zapalila.

Tokom postupka utvrđeno je da je sljedećeg dana iz stana izbacila fotelju s koje nije mogla da opere krv ubijene, a potom je zapalila. Da izbaci fotelju pomogao joj je brat Saša Dujović, za kojeg se u prvi mah mislio da joj je pomogao u ubistvu, ali se kasnijom istragom utvrdilo da nije.

Plava fotelja

- Sa sestrom sam tad bio u dobrim odnosima, pomagali smo se i često sam joj čuvao dijete. Zvala me i rekla da mora da kreči, da gazda hoće da kupi nov namještaj i da dođem da joj pomognem da izbaci stari. Kad sam došao zajedno smo iznijeli plavu fotelju, malo veću, preko koje je bio čaršaf, ali se ja tad nisam pitao zašto. Ostavili smo je pored kontejnera ispred zgrade i otišao sam kući. U tom periodu poslije i do hapšenja nisam primijetio da se išta promijenilo u Jeleninom ponašanju ili materijalnom stanju - ispričao je Dujović.

Inače, kasnije je utvrđeno da je fotelja koju su iznosili bila sva od krvi.