Ne bi trebalo da postoji alternativa za zapadni Balkan kada je u pitanju ulazak u EU, a proces ulaska mora biti brži, naglasio je danas visoki predstavnik za BiH Valentin Incko (Inzko) i dodao da se stvara utisak da uključene strane ne uviđaju koliko je ulazak regiona u EU hitan.
Incko je, govoreći na 18. ekonomskom samitu Srbije u Beogradu, rekao i da je bolja vladavina prava u jugoistočnoj Evropi, što je jedan od glavnih uvjeta za prijem u EU, interes ne samo regiona već i samih zemalja koje su članice EU.
- I u egoističnom interesu evropskih zemalja je da se poveća vladavina prava u jugoistočnoj Evropi, kao i da se zadrži stabilnost i jasna evropska perspektiva - naveo je austrijski diplomata i dodao da će jačanje vladavine prava doprinijeti rješavanju velikih problema u Evropi kao što su trgovina oružjem, ljudima, drogom...
On je rekao da će preporučiti evropskom komesaru za proširenje Johanesu Hanu (Johannes Hahn) da, kada BiH ispuni sve uvjete, treba da dobije rani status kandidata i kasnije članstvo, uporedivši taj status BiH s vjeridbom, gdje postoje planovi i realizacije dok ne dođe do vjenčanja.
Dodao je da bi takav status pomogao BiH koja, kao i većina zemalja u regionu, ima problema s odlaskom mladih.
On je ocijenio da je BiH izuzetno napredovala, da je prešla iz socijalističke u tržišnu ekonomiju, iz statusa jugoslavenske republike u nezavisnu državu, iz ratnog stanja u zemlje gdje nema ratnih sukoba 23 godine...
- Napredak BiH ka EU je izuzetan. Ona još nije kandidat, ali opet je veoma napredovala i mogla bi uskoro da postane država kandidat. Ako BiH postane država članica 2033. godine, to je neka prognoza koja ne mora biti tačna, to znači da je čekala 30 godina za ulazak u EU, to me brine, mislim da ti procesi treba da se ubrzaju, jer kažete nekome da treba da čeka 30 godina na nešto ljudi izgube motivaciju - podvukao je Incko.
Kako kaže, neka poglavlja mogu da se otvore i prije statusa kandidata, kao što su poglavlja koja se tiču vladavine prava, a kaže i da bi bilo bolje da BiH već sada dobije finansijsku podršku na koju će imati pravo kao država članica.
Govoreći o ekonomskom napretku BiH, Incko je naveo da ona ima ekonomski rast više od tri posto, da je povećala izvoz za 13 posto, uvoz za osam posto, a da je industrijski rast u oblasti turizma 20 posto.
Dodaje da je nezaposlenost mladih i dalje visoka, ali da je dobro što je prošle godine smanjena za sedam posto i ističe da je javni dug najniži u regionu, kao i da je likvidnost centralne banke dobra.
On se osvrnuo i na izbore u BiH održane 7. oktobra i naveo da nije došlo do velikih promjena na najvišem nivou, gdje i dalje dominiraju najjače partije, ali da je došlo do promjena u kantonima, kao što je Sarajevo, gdje je oformljena vlast bez tradicionalne Izetbegovićeve stranke.
Incko je zaključio da je tokom svoje diplomatske karijere na prostoru regiona upoznao "najbolje i veoma nadarene ljude" te da je važno za njih stvoriti uvjete u kojima mogu da ostanu u svojim zemljama.
- U tome vidim budućnost jugoistočne Evrope - rekao je visoki predstavnik u BiH.
Na 18. ekonomskom samitu Srbije, koji će trajati dva dana, govorit će i ministar vanjskih poslova Srbije Ivica Dačić, ministar energetike Srbije Aleksandar Antić, ministar za inovacije Nenad Popović, ministar za rad Zoran Ðorđević, ministrica za demografiju Slavica Ðukić-Dejanović, ambasadori, predstavnici privrede i državne uprave...
