Komorati rudnika “Kreka” i “Zenica” mogli bi završiti na ulici. Ova vijest bi se mogla svariti da je na pomolu rat ili neki drugi jahač apokalipse. Međutim, nije. Jednostavno, upravljanje rudnicima od laika iz “Elektroprivrede BiH” dovelo je do situacije da komorati strepe i za hljeb sa sedam kora.

Punjenje kancelarija kojekakvim sekretaricama, osobljem, referentima za sve i svašta oslabilo je rudnike, a ojačalo birokratsku aždahu. Pa tako danas u upravnim zgradama istih tih rudnika kojima se sada prijeti stečajima sjede stotine nečijih uhljeba. Stranačkih. Kako je koja vlast dolazila, dovodila je svoje sekretarice. Kome više sekretarišu, pobogu?

Treba biti pošten i reći da je prvi o tom javašluku progovorio Nermin Džindić, federalni ministar energije, rudarstva i industrije.

Hoće li njihova preduzeća u stečaj ili neće? Gdje ima dima, ima i vatre. Tako bi se mogle posmatrati najave, odnosno pobuna rudara i njihovih sindikalnih čelnika da neće dati stečaj i ključ u bravu ova dva rudnika. Ali ko rudare šta pita?

Rijetko ih ko šta pita, osim kada autobusima i s krampama u rukama dođu pred zgradu "Elektroprivrede" i iznesu svoje zahtjeve. Tada ih svi čuju i kurvanjski im se umiljavaju. Opet je na sceni ping-pong igra s rudarima i njihovom mukom. Zar nije dovoljno što svakog dana silaze u duboke jame s glavom u torbi? Dok Sindikat upozorava da do stečaja ne smije doći, iz “Elektroprivrede BiH” ravnodušno odgovaraju da Sindikat obmanjuje i javnost i rudare te da od stečaja nema ništa.

S druge strane, za stečaj se ne sekiraju oni koji u 15 sati polomiše noge da izađu preko vrata svojih udobnih kancelarija. A vjerovatno nemaju pojma ni šta je grabuljar. Nikada nisu gledali, a kamoli prisustvovali postavljanju sekcija u jami. Nemaju pojma šta to znači kada “zemlja diše” niti su nekada sišli u čelo, gdje temperature dostižu i 40 Celzijevih stepeni.

Za njih će opet biti uhljebljenja.