Zemlja se trese, Milorad Dodik je ozbiljno udario na državu, polako se ukazuju i njegovi saveznici van granica Bosne i Hercegovine, a prvi čovjek SNSD-a priča o broju skijaša na Jahorini.
Da nije ovako ozbiljna situacija, neko bi se možda i nasmijao, ali u svemu je jasno da je Mile ostao bez argumenata, ne zna više čime braniti ono što radi, pa je posegnuo za prebrojavanjem onih koji su se spustili niz Jahorinu s jedne te Bjelašnicu i Vlašić s druge strane.
Sjajno je da Jahorina ima toliki broj skijaša, vrlo dobro za BiH, Sarajevo (u koje svi siđu s Jahorine i potroše ponešto) i za RS, ali to nema nikakve veze s tim što je Dodik, po onome što je označeno iz Tužilaštva BiH, organizirao grupu koja je udarila na ustavni poredak ove države.
Je li Mile skijaš ili nije, to možda nije ni bitno, ali, iako je trenutno vrlo stresno za sve one koji vole ovu zemlju, i njemu je jasno da se nalazi na izuzetno skliskoj stazi, s koje vrlo lako može prokliziti i ostati bez tla pod nogama.
Ovaj Mile odavno liči samo na pokeraša. Onako grub pogled, kameno lice (osim kada zapjeva pod šatorom) i pun sebe. Pokeraš koji nekada igra s dobrim kartama u rukama, a nekada jednostavno blefira. Ide ga, osjeća se snažno... Prolazi i stalno dupla uloge i misli da ga niko ne može pobijediti.
Međutim, karta je ku***, pa i Mileta, kao i sve druge kockare ovog, kao što je i one ranijih vremena čeka princip „velikih brojki“. Kad-tad izgubit će ruku, a onda će ostati bez svega. A tada kada više ne bude imao šta uložiti, nikome za stolom neće trebati.
