Pregovori vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH) s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o novom aranžmanu/programu još nisu počeli.

- Da bismo dogovorili aranžman potrebno je da se s vlastima usaglasimo o reformskim prioritetima, što zahtijeva da vlade na svim nivoima vlasti budu uspostavljene - rekao je za Bloomberg Adriju Endru Džuel (Andrew Jewell), rezidentni predstavnik MMF-a u BiH.

Ne treba "dirati" akcize i PDV

Džuel je ocijenio ispravnim neuvođenje niže stope PDV-a za osnovne životne namirnice u BiH.

- Bosna i Hercegovina ima jedan od najefikasnijih PDV sistema u Evropi, u velikoj mjeri zahvaljujući jedinstvenoj stopi PDV-a od 17 odsto, koja pojednostavljuje naplatu i umanjuje mogućnosti prevare. Niža stopa na osnovne životne namirnice je skup i loše targetiran instrument za pružanje povlastica domaćinstvima s nižim primanjima – rekao je Džuel.

Smatra da je bolja politika, u tom smislu, pružati targetiranu, odnosno ciljanu dohodovnu pomoć.

- Što se tiče privremenog ukidanja akciza na gorivo, u vrijeme naših konsultacija u martu 2022. godine, isticali smo da bi se ovakva politika mogla razmotriti. Međutim, kako su cijene goriva danas mnogo niže, a i inflacija bilježi trend pada, ne smatramo da je privremeno ukidanje akciza opravdano - istakao je Džuel.

Što se tiče poteza vlasti u vremenu energetske krize, on smatra da je, iako su i građani i preduzeća u BiH imali koristi od nižih cijena električne energije, ova politika ipak i skupa i neodrživa.

- Nadalje, u ovakvim situacijama poželjno je dozvoliti da cijene električne energije rastu u skladu s tržištem, međutim tada je potrebno istovremeno kompenzovati najranjivije kategorije društva. Drago nam je vidjeti da je RS uvela blok tarife, gdje domaćinstva plaćaju različite tarife ovisno o tome koliko električne energije potroše – naveo je Džuel.

Kako bi ublažile uticaj inflacije, dodaje, vlasti u BiH bi trebale bolje targetirati buduću podršku ekonomiji.

Reformama do efikasnije ekonomije i manje korupcije

Na pitanje koji sektor je neophodno najhitnije reformisati u BiH i u kojem smislu, Džuel je odgovorio da se strukturalne reforme trebaju fokusirati na očuvanje stabilnosti u finansijskom sektoru i unapređenje poslovnog okruženja, a sve u cilju jačanja jedinstvenog ekonomskog prostora i dovođenja ekonomije na višu putanju rasta u srednjoročnom periodu.

- Reforme na nivou BiH su posebno od ključnog značaja za smanjenje neefikasnosti ekonomije i borbu protiv korupcije - dodao je on.

Budući aranžman

BiH trenutno duguje MMF-u oko 450 miliona eura. Ovaj dug treba otplatiti u narednih pet godina.

Zbog nepostojanja aranžmana, MMF prošle godine nije mogao da pruži finansijsku podršku ekonomskim aktivnostima u BiH. Jedan od razloga bile su i političke blokade na nivou BiH i zastoj u reformama prije izbora, zbog čega je bilo i teško voditi pregovore o aranžmanu, dodaju.

Džuel je istakao da je suviše rano govoriti o mogućim uslovima za budući aranžman, ističući da će to zavisiti od vremenskog okvira programa, ekonomske situacije kada se o aranžmanu bude pregovaralo, kao i od prioriteta vlasti u pogledu reformi.

- S obzirom na to da trenutno nemamo program, ne postoje dogovoreni rokovi za ispunjavanje uslova - zaključio je Džuel.