U skladu s odlukom EU da postepeno smanji zavisnost od ruskog plina, podunavske zemlje, među kojima je i BiH, usvojile su strategiju po kojoj će intenzivirati napore da kupovinu plina iz Rusije smanjuju diverzifikacijom izvora energije i snabdijevanjem plinom iz drugih izvora.

Potpuna obustava

Hrvatska najavljuje proširenje kapaciteta LNG terminala na Krku, dok BiH deklarativno slijedi EU, a u praksi je bez jasnih planova i poteza. Stručnjak za energetiku i konsultant ekspertske platforme “nLogic Advisory” Nihad Harbaš kaže da će do kraja naredne godine Evropa smanjiti za 60 posto, a u narednih nekoliko godina u potpunosti obustaviti uvoz ruskog plina.

- Što se tiče BiH, ništa se nije promijenilo, jedini pravac snabdijevanja je “Turski tok”, kojim se plin nabavlja iz Rusije. Skladišta nemamo i u slučaju prekida ne bismo imali alternativu - kaže Harbaš.

Hrvatska već duže vrijeme razmatra i plan za gradnju “Jonsko-jadranskog plinovoda” (IAP) od Hrvatske, preko BiH i Crne Gore, do Albanije, gdje bi se spojio na “Transjadranski plinovod” (TAP), kojim plin iz Azerbajdžana, preko Grčke, stiže do Albanije i Italije.

- Naša diplomatija i vanjska politika se moraju okrenuti ka tome, uspostaviti stalnu komunikaciju i lobiranje od Azerbejdžana do svih država na trasi, jer je to plin koji ne dolazi iz Rusije. Grčka je s Bugarskom napravila interkonektor i Bugarska se oslobodila ruskog plina, a Srbija je krenula u izgradnju interkonektora s Bugarskom. Vrijednost investicije je oko 75 miliona eura, od čega je 50 miliona pomoć Evropske komisije, a ostatak povoljna sredstva Evropske investicijske banke. Dakle, svi u regionu nešto rade, osim BiH - pojašnjava Harbaš.

Privremeno vraćene

Politička neslaganja u pogledu Rusije i njenog plina, u interesu građana, moraju se prevazići, upozorava naš sagovornik. Možemo iskoristiti spremnost EU da podrži projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije i snabdijevanje plinom koji nije iz Rusije, ali vrlo malo radimo.

- Nama izgleda treba jedna zima da se smrznemo da bismo shvatili koliko je ovo značajno. Ako nastavimo ne raditi, ostat ćemo bez struje. Oslanjamo se na više od 70 posto struje iz termoelektrana, a znamo da one u EU nisu budućnost. Istina, neke su privremeno vraćene u upotrebu kako bi se prevazišla ova energetska kriza, ali za nekoliko godina ponovo će se krenuti u energetsku tranziciju, a termoelektrane će definitivno biti prošlost. Bojim se da smo u situaciji da je 12 i 5 nakon ponoći i bojim se da tako i ostane, da ćemo ostati u mraku - upozorava Harbaš.

Previše učesnika

Iako smo malo tržište koje ima oko 240 kilometara mreže i troši 230 miliona kubika plina godišnje, previše je učesnika u lancu koji povećavaju troškove.

- Unutar BiH imate pet transportera, devet distributivnih kompanija. Na ovako maloj mreži to je neodrživo i preglomazno. Dok svi oni naplate svoje takse i obaveze, građani i privreda dobijaju cijene plina kakve imaju- kaže Harbaš.

Nije nemoguće da BiH od izvoznika postane uvoznik struje ili čak ostane u mraku.