Prvi komšija Olimpijskog muzeja ZOI '84, koji će, na radost svih Sarajlija, uskoro otvoriti vrata nakon renoviranja, poznati je gradski obućar Bego Paraganlija.

Ne zna je li najstariji obućar u gradu, ali među najdugovječnijima je sigurno.

Jeftina obuća

Ovim poslom bavi se već 45 godina, a, kako nam kaže, zanat obućara je naučio u Školi učenika u privredi „Branko Lazić“, koja je iznjedrila najbolje majstore u gradu.

- Kada sam završio školu, radio sam u KTK Sarajevo 1979. i 1980., a onda sam otvorio ovu radnju u kojoj sam i sada. Eto, posla 'nako, sad ima onih jeftinih cipela, više bi koštala popravka nego što im je cijena. Ali ima još onih koji cijene kvalitetne cipele, a takve su i skupe, pa dođu da ih poprave... Isplati se - priča Bego.

A ulica u kojoj je njegova radnja jedna je od sigurno najinteresantnijih u gradu. Ulica je Petrakijina, a osim Olimpijskog muzeja, nekadašnje Vile Mandić, tu je i Prva bošnjačka gimnazija, zatim nekada čuvena pekara „Jerlagić“, u koju su dolazili ilegalci u ratu, a godinama je bila čuvena po tome što je radila cijelu noć, pa se dolazilo po kifle, govorilo se najbolje u gradu, maksuz kod Jerlagića...

Poznati lovac

A Bego je poznat i kao lovac, član je Lovačkog društva „Sarajevo“ već 35 godina, počasni član. I poziva na otvaranje sezone u oktobru.

Do njega se može doći i od pijace, uz onih stotinjak stepenica, ali lakše vam je okolo.

Meni internet ne treba

- Stalno mi dolazi gradska raja, profesori, zanatlije, umjetnici, puno raje. Dođu, sjednemo, popričamo, ja pomalo raduckam... Znam ja sve šta se dešava u gradu, meni internet ne treba - kaže raspoloženi Bego.

Odakle prezime Paraganlija

- Prezime Paraganlija potječe iz Dalmacije. Nekada se tuda prolazilo prema Bosni, pa valjda od toga nastade prezime, pokupili usput - šali se Bego, koji nikada ne skida osmijeh s lica.