Evropska komisija je danas predstavila mišljenje o zahtjevu Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji. Mišljenje je od ključne važnosti u odnosima Evropske unije i Bosne i Hercegovine, potvrda da je EU predana da pruži smjernice i podršku zemlji u provođenju neophodnih reformi na njenom putu ka evropskim integracijama.
Mišljenje identificira 14 ključnih prioriteta koje zemlja treba ispuniti kako bi dobila preporuku za otvaranje pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji, pruža sveobuhvatne smjernice za postepene reforme. Ključni prioriteti obuhvataju područja demokratije/funkcionalnosti, vladavine prava, osnovnih prava i reforme javne uprave – osnove procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Analitički izvještaj, koji se također nalazi uz mišljenje, prvi put, upoređuje situaciju u Bosni i Hercegovini sa standardima koji se primjenjuju u zemljama članicama EU, uključujući pitanja kao što su unutrašnje tržište, javne nabavke, politika konkurentnosti, okoliša, sigurnosti hrane i zaštite potrošača.
Mišljenje pruža čvrstu osnovu za diskusiju u Vijeću Evropske unije koje treba donijeti odluku o narednim koracima na putu BiH ka Evropskoj uniji. U vezi s tim, ključno je da vlasti u Bosni i Hercegovini budu formirane na svim nivoima bez odlaganja.
Politički kriteriji
Bosna i Hercegovina treba uskladiti svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i osigurati funkcionalnost svojih institucija kako bi mogla preuzeti obaveze u vezi sa Evropskom unijom. Iako je decentralizirana državna struktura kompatibilna sa članstvom u Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina će trebati reformirati svoje institucije kako bi bila spremna da efektivno učestvuje u procesu odlučivanja Evropske unije i u potpunosti provede acquis.
Bosna i Hercegovina treba unaprijediti svoj izborni okvir i funkcioniranje pravosuđa. Također treba osnažiti prevenciju i borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala, uključujući pranje novca i terorizam te osigurati efektivno funkcioniranje sistema upravljanja granicom, migracijama i azila. Treba povećati zaštitu osnovnih prava svih građana, uključujući osiguranje odgovarajućeg okruženja za civilno društvo, pomirenje i zaštitu i inkluziju svih ranjivih grupa. Također, treba u potpunosti provesti osnovne korake u reformi javne uprave.
Rezultati provođenja obaveza Bosne i Hercegovine koje proističu iz ugovora o stabilizaciji i pridruživanju trebaju biti unaprijeđeni, naročito u vezi s uspostavljanjem Parlamentarnog odbora i pripreme državnog plana za usvajanje acquisa Evropske unije.
Ekonomski kriteriji
Bosna i Hercegovina je postigla određeni stepen makroekonomske stabilnosti. Međutim, da bi postala funkcionalna tržišna ekonomija, Bosna i Hercegovina treba obratiti posebnu pažnju ubrzanju svojih procedura za donošenje odluka i poboljšati poslovno okruženje kao i efikasnost i transparentnost javnog sektora, naročito javnih preduzeća. Zemlja treba raditi na uklanjanju prepreka za ispravno funkcioniranje tržišnih mehanizama kao što su slaba vladavina prava, značajno prisustvo birokratskih prepreka, korupcija, duge i pretjerano kompleksne administrativne procedure i veliku fragmentiranost unutrašnjeg tržišta zemlje.
Bosna i Hercegovina treba usmjeriti posebnu pažnju na nizak kvalitet obrazovanja i nedovoljnu orijentiranost na potrebe tržišta, kvalitet fizičkog kapitala kao što je nedovoljno razvijena transportna i energetska infrastruktura i sporo prilagođavanje privredne strukture zemlje, da bi se mogla srednjoročno nositi sa konkurentnim pritiskom i tržišnim silama unutar Unije.
Zakonodavstvo Evropske unije
Bosna i Hercegovina je, sveukupno gledajući, u ranoj fazi kada se radi o stepenu pripremljenosti za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva u Evropskoj uniji i treba u značajnoj mjeri unaprijediti proces usklađivanja sa acquisem Evropske unije i usvojiti i provesti relevantno zakonodavstvo. Posebna pažnja se treba usmjeriti na područja slobodnog protoka roba, prava na osnivanje i pružanje usluga, informacionog društva i medija, poljoprivrede i ruralnog razvoja, ribolovstva, transportne politike, energije, ekonomske i monetarne politike, statistike, socijalne politike i zapošljavanja, politike za preduzeća i industriju, regionalnu politiku i koordinaciju strukturalnih instrumenata, obrazovanja i kulture, zaštite potrošača i zdravlja i finansijske kontrole.
