Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je - tjera li beznađe ljude iz Bosne i Hercegovine. Sagovornici su bili Enes Osmančević, profesor Univerziteta u Tuzli, i Srđan Puhalo, socijalni psiholog iz Banja Luke. Bilo je riječi o tome kako cijele porodice napuštaju Bosnu i Hercegovinu da se nikada više ne vrate, da li ljudi odlaze i zbog toga što ih političari stalno plaše novim ratom, kao i tome ko će ostati u Bosni i Hercegovini, ako se nastavi sadašnji trend masovnog odlaska.

Prošle godine je prema nekim procjenama između 65.000 i 70.000 radnika otišlo iz Bosne i Hercegovine u Njemačku, Austriju, Sloveniju i druge evropske zemlje. Oni odlaze prije svega da bi bolje zarađivali i imali veći standard, ali mnogi od njih izjavljuju da odlaze jer su izgubili svaku nadu da u Bosni i Hercegovini može biti bolje. Oni neće da im djeca rastu u Bosni i Hercegovini. Čini se da ni nakon rata, kada je zemlja bila porušena, nije bilo takvog beznađa.

- Na početku su svakako bili egzistencijalni problemi, traženje posla, ali u posljednje vrijeme sve više i više odlaze ljudi koji pristojno zarađuju i nemaju ekonomske probleme. Oni odlaze zboga toga što su se umorili od ovakve Bosne i Hercegovine i što razmišljaju o budućnosti svoje djece. To je novi momenat u emigraciji. Ono što je posebno zabrinjavajuće je što ne odlaze samo pojedinci nego i cijele porodice. Poruka je jasna - odlazimo da se ne vratimo u Bosnu i Hercegovinu  - kazao je Srđan Puhalo.

Strah od rata

Nesigurnost prije svega tjera ljude da napuštaju Bosnu i Hercegovinu - ekonomska, zdravstvena, obrazovna. Ovdje vladaju kolektivni identiteti, a individua je neka vrsta kolateralne štete. Ako ne pripadaš naciji, ti si niko i ništa. Ljude posebno pogađa što Bosna i Hercegovina nije društvo jednakih šansi. Kad završe fakultet, ma koliko bili dobri studenti, mladi ljudi ne mogu dobiti posao, ako ne pripadaju nekoj političkoj stranci, religijskoj zajednici ili nepotističkom klanu. Ne samo posao u struci, nego nikakav posao. Oni gledaju kako se na društvenoj ljestivici uspinju ljudi koji su bili lošiji studenti, koji imaju manje znanja i sposobnosti nego oni. I onda odlaze na Zapad, u sredine gdje se poštuju stručnost i znanje. U početku prihvataju i slabije plaćene poslove, zato što su sigurni da će dobiti priliku da pokažu svoje sposobnosti i da ih niko neće na tako bahat način ponižavati kao što im se to dešava u vlastitoj zemlji - istakao je Osmančević.

- Naravno da je i to razlog odlaska. Pred svake izbore u Bosni i Hercegovini jačaju etničke tenzije, narodi se huškaju jedni na druge, što izaziva strah, pa i strah od rata. Političari manipulišu tim strahom. Ljudi su se umorili od priče o ratu. Umorili su se i od nepotizma, i od korupcije, i od vladavine partijskih mediokriteta. I jednog dana ljudima prekipi i odluče da odu - rekao je Puhalo. 

- U Bosni i Hercegovini se strahom vlada već nekoliko desetljeća. Strah ne prestaje. On se podgrijava od izbora do izbora. To, naravno, plaši ljude, oni ne žele da budu taoci nacionalnih oligarhija. Danas je govor mržnje postao rafiniran, alegoričan, skriven, a njegovi protagonisti nisu samo političari, nego i profesori, umjetnici, sportisti. Stvara se nepodnošljiva atmosfera - i to je takođe jedan od razloga zašto ljudi napuštaju Bosnu i Hercegovinu - dodao je Osmančević.

Doći će neki drugi

Razgovor se završio jednim hipotetičnim pitanjem - kada svi odu, da li će Dodik, Izetbegović i Čović vladati pustom zemljom? 

- Nadam da neće toliko dugo ostati na vlasti. Ali ova zemlja ne može ostati prazna. Ako nas ne bude - doći će neki drugi. Nije, dakle, pitanje da li će ova zemlja biti prazna, nego ko će je popuniti i koliko dugo ćemo mi biti većina. Bojim se da ćemo s ovakvom politikom i s ovakvim političarima vrlo brzo postati stara, matora država koja će se napuniti ljudima koji će dolaziti sa strane i u kojoj ćemo mi biti manjina - rekao je Puhalo. 

- Ne vjerujem da će pomenuti trojac toliko dugo vladati. Mislim da su njihove ideologije izgubile borbu sa zahtjevima vremena, da su prevaziđene. Već dugi niz godina taj trojac ne uspijeva ljudima ponuditi ništa smisleno, ništa prosperitetno. Bosni i Hercegovini trebaju novi lideri, nove politike, nova retorika i novo ponašanje - zaključio je Osmančević.