Nakon što se Hrvatska odlučila za donošenje „lex Agokora“ kojim je intervenirala u situaciju u ovom koncernu, sasvim je legitimno pravo zemalja u okruženju da štite svoj ekonomski prostor, kapital koji je unutar svake od ovih zemalja, radna mjesta, kao i dobavljače, kaže u razgovoru za „Dnevni avaz“ ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović.
Upitan je li BiH potrebno zakonsko rješenje po uzoru na „lex Agrokor“, Šarović je odgovorio potvrdno, dodavši da je “svako zakonsko rješenje najefikasnije“.
Kontrola sistema
- Sasvim je jasno da nam, kako bismo potpuno kontrolisali sistem, zakon treba. Mi imamo loše iskustvo „Tuša“ i ako hoćemo stvari iskontrolisati, neefikasne su uredbe, zaključci, odluke nekih tijela Savjeta ministara ili mjere entitetskih instanci – kaže on.
Vlada Slovenije usvojila je „lex Mercator“. Je li to model?
- Taj zakon još nije usvojen. Jeste vi u pravu, Vlada ga je usvojila i uputila u parlament. Oni tamo imaju velikih diskusija o ustavnosti zakona. Ima i jednih i drugih zagovornika. Teško je naći pravni osnov, a Slovenci su ga našli u tome što je firma majka, „Agrokor“, nesolventna. Koliko znam, to je jedini osnov da mogu donijeti ovakav zakon koji je u nekoj vrsti sukoba s nekim općim pravilima konkurentnosti. Zakon, međutim, još nije usvojen u tamošnjem parlamentu.
U Srbiji se, za sada, neće donositi „lex Mercator S“?
- Srbija neće ići na poseban zakon, jer nalazi osnov za kontrolu u zakonu o sprečavanju pranja novca, kako se otprilike zove taj njihov zakon. Tu imaju dovoljno elemenata da mogu kontrolisati tokove novca i kapitala.
Stvar dogovora
Kada bi se mogao donijeti bh. „lex Agrokor“?
- Mi trebamo vidjeti da li u postojećem zakonodavstvu ima dovoljno prostora da držimo stvari pod kontrolom. Ako nema, onda što hitnije treba tražiti zakonsko rješenje. I to ili na državnom ili na entitetskim nivoima, stvar je dogovora.
Sada je pitanje da se postigne konsenzus za zakon na državnom nivou, što bi bilo optimalno. Ako to nije moguće, neka se ide na entitetski nivo.
Prije nekoliko dana u Beogradu je održan regionalni sastanak o stanju u „Agrokoru“. Razgovaralo se i o eventualnom odljevu novca iz država regiona u centralu u Hrvatskoj. Je li zabilježen takav slučaj kada je BiH u pitanju?
- Ne, nije! Do sada nema indicija za takvo nešto. Barem u segmentu koji se tiče transparentnih situacija.
Ukupna dugovanja 318 miliona KM
Kompanije koje su u vlasništvu „Agrokora“, a djeluju u BiH, ukupno duguju 318 miliona KM, prenio nam je Šarović.
- Početkom godine dugovanja domaćim dobavljačima iznosila su oko 170 miliona, ali su sada smanjena na 131 milion KM. Bankama u BiH oni duguju 40 miliona KM. Ostala dugovanja odnose se na ono što su ove firme kupovale u inostranstvu – kazao nam je Šarović.
