Sabina Sakić, udovica pokojnog pjevača Sinana Sakića, oglasila se na društvenim mrežama, a u svom novom otvorenom pismu tvrdi da je njen pokojni suprug zlostavljan u bolnici.
- Nažalost, prinuđena sam da pokažem bar neke od fotografija kako je moj muž zlostavljan u bolnici. Odmah da vam kažem da je to bila Sakićeva želja. Rekao je da ovo nije ni bolnica, ni ludnica, nego logor i da ljudi treba da znaju šta se dešava. Možda neko bude spašen. Ovo su neki od dekubitusa, a ruke su bile pune tečnosti jer sestre nisu pazile. To vam je samo jedan od dokaza da nam za 18 dana nisu dozvolili da ga odvedemo do kupatila i okupamo. Morala sam donijeti kremu i kantarion da masiram i razbijem. Imali smo zakazanu Padovu Nelu Sršljen, Memorijal kliniku Turska, Acibaden Tursku i Zagreb profesora Stipislava Jadrijevića. Adrijević, koji je uputio Sakića u Beograd i obećao mu da će ga on transplantirati. Dakle, to je bio Sakićev izbor. Profesor Stipislav Jadrijević, koji dolazi u Beograd i obučava ljekare za transplantaciju. Profesor Ćulafić trebao je da pripremi Sakića, ali u toku pripreme je odustao. Zašto, to ni profesoru Jadrijeviću nije bilo jasno. Na insistiranje i molbu Jadrijevića da Sakiću pošalju kardiologa Ćulafića se oglušio. Zašto? Ovim putem molim zadužene u Vladi da istraže zašto je Sakić ubijen? Molim predsjednika Vučića i ministre da istraže Sakićevo ubistvo. Profesorica Radmila Jesić mi je rekla na hodniku da vodim odmah Sakića, jer će ga ubiti. Ko i zašto, ne znam. Ovo nam je teško da iznosimo u javnost, ali mora neko da odgovara. Još gore su se odnosili prema drugim pacijentima. Zato su se zabrinuli, što smo slikali i snimali. Nisam još predala tužbe, te molim predsjednika Vučića da istraži kompletan slučaj. Nikad do sada nismo imali ovakav slučaj. Slučaj ubistva. U ovoj zemlji sam upoznala mnogo časnih i velikih doktora stručnjaka s kojima smo prijatelji 40 godina. Molim novinare da pozovu Klinički centar Tuzla i da ih pitaju imaju li pritužbe na porodicu za mjesec dana Sakićevog boravka na internom, iako smo bili tamo stalno, a pritom smo i snimali i ti snimci su objavljivani. Ovim putem im se zahvaljujem - stoji u pismu Sabine Sakić.
