Stogodišnjaci, nekad veoma rijetki, danas su postali najbrže rastuća demografska grupa na svijetu – njihov broj se u prosjeku udvostručuje svakih deset godina.
Nivo holesterola i šećera
Da bi otkrili zašto neki ljudi dožive duboku starost, naučnici s Instituta Karolinska iz Štokholma proučavali su krv osoba starijih od 90 godina i tražili uobičajene biomarkere, uključujući nivo holesterola i šećera u krvi, piše Science Alert.
- Naša studija je najveće poređenje profila biomarkera ljudi koji žive ekstremno dugo i njihovih vršnjaka koji su imali kraće živote. U istraživanju smo koristili podatke 44.000 Šveđana koji su bili na ljekarskim pregledima između 64. i 99. godine. Nakon toga su praćeni 35 godina i od svih njih, 1.224 osobe ili njih 2,7 posto dočekalo je 100. godinu. Većina stogodišnjaka, čak 85 posto njih, jesu žene – navodi Karin Modig, profesor Instituta Karolinska.
Poređeno je 12 biomarkera iz krvi povezanih s upalama, metabolizmom, jetrom i bubrezima. S upalama je bila povezana mokraćna kiselina, s metabolizmom holesterol, šećer u krvi, Alat, Asat, albumin, GGT, ALP i LD. Gledali su i kreatinin, željezo, TIBC i albumin.
Ishrana i alkohol
- Otkrili smo da oni koji su stigli do 100. rođendana imaju niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline od šezdesetih godina pa naviše. Studija, ipak, ne dozvoljava zaključke o stilu života i genima koji su odgovorni za vrijednosti biomarkera. Ipak, može se zaključiti da su faktori poput ishrane i alkohola veoma važni - navodi Karin Modig.
