Odrasla sam u srbijanskoj tradicionalnoj porodici u kojoj su me roditelji naučili da je ljubav moguća isključivo između jedne žene i jednog muškarca i da je svaki ljubavni odnos koji izlazi iz tog okvira nemoralan i neprirodan.
Iako se nisam slagala sa njihovim uvjerenjima, bilo mi je lijepo u mojoj mladosti gdje su se monogamija i heteroseksualnost podrazumevali. Međutim, jedan par je uspio da mi pokaže da nije sve tako crno-bijelo i da je ljubav višeslojna i bezgranična, piše zadovoljna.nova.rs.
Mariju, zvaćemo je tako, sam znala iz grada – viđale smo se po žurkama i imale smo zajedničke prijatelje. Iako se bavila “ozbiljnim” poslom, bila je jako luckasta i prepuna neke divljačke energije zbog koje mi je bila jako simpatična.
Obje smo se složile da je jako glupo što se stalno srećemo u gradu i da bismo umjesto toga mogle da ugovorimo neko viđanje. To se i dogodilo – našle smo se u jednom kafiću, ali je sa njom došao i njen momak, zvaćemo ga Aleksa.
Marija i Aleksa su bili u nekoj polu-otvorenoj vezi, što meni nije bilo baš najjasnije. Nisam mogla da shvatim kako možeš da voliš nekoga i da se ponekad viđaš sa drugim ljudima. Oni su bez ikakvog ustručavanja pričali o tome, dok sam ja davala sve od sebe da razumijem taj koncept.
Cijela ta priča mi je bila jako intrigantna i u jednom momentu sam skapirala da se ložim na njih. I na nju i na njega. Nisam mogla to da sakrijem, niti sam željela, pogotovo što sam znala da nije jednostrano.
Nas troje smo tako počeli da se družimo, ne znajući da će naš odnos postati dosta ozbiljniji. Odbijala sam da lijepim bilo kakve etikete, jer nisam znala da definišem šta smo mi. Znala sam samo da mi je lijepo sa njima i da mi prijaju.
Njima poliamorija nije bila strana – nekoliko puta su pokušali da uključe treću osobu u njihov odnos ali to se uvijek završavalo na isti način – svaka djevojka bi pokušala da Aleksu “preotme” od Marije, što je bilo nekako očekivano jer je on bio mnogo dobar frajer.
Meni to nikada nije bio cilj – voljela sam ih oboje na različite načine, oni su to osjetili i zbog toga sam se i ja njima svidjela. Nisam ih nikada upoznala sa roditeljima naravno, ali sa drugaricama jesam i iako nisu mogle da razumiju šta se to dešava između nas troje, vidjele su da sam srećna.
Ovaj par je uspio da totalno preokrene moje dotadašnje stavove koje sam imala o ljubavnim odnosima. Pokazali su mi da ljubav ne mora biti usmerena samo ka jednoj osobi i da je apsolutno moguće voljeti više ljudi istovremeno.
Zahvaljujući njima izašla sam iz nekih svojih kalupa i dopustila sebi da se maksimalno otvorim i odbacim neka razmišljanja koje mi je društvo nametnulo. Nažalost, kako su naša viđanja postala učestalija, ja sam se sve više osećala kao Kristina u Vudi Alenom filmu “Viki Kristina Barselona”.
Nakon skoro dvije godine druženja sa Aleksom i Marijom, uvidjela sam kompleksnost poliamornog odnosa. Počela je da mi smeta moja pozicija “treće osobe”, iako me oni nikada tako nisu tretirali.
Sve nesuglasice i svađe koje su se desile, su uvek bile između njih dvoje i ja bih se tada uvek osećala izopšteno. Željela sam i ja da se svađam i da učestvujem u svemu, a ne da budem nijemi posmatrač.
Ophodili su se prema meni kao prema princezi i to mi je u početku jako prijalo jer mi je hranilo ego, ali vremenom je počelo da me guši. Željela sam da svo troje budemo donekle ravnopravni u odnosu, ali je to bilo nemoguće.
Naš trio fantastiko se na kraju i raspao. Marija i Aleksa nisu imali iste planove za budućnost i odlučili su da raskinu. Tog momenta je i moja komunikacija sa njima prestala.
Uprkos tome što mi je ovo iskustvo promijenilo život i pomoglo da prevaziđem određene blokade, ne bih ga ponovila. Vjerujem da su njih dvoje su ušli u moj život sa razlogom i zahvalna sam im na svemu. Međutim, da bi poliamorni odnos opstao, potrebno je da svi tačno znaju gdje je njihovo mjesto i da budu ok sa tim. Potrebno je da svi ulažu mnogo napora i truda da bi takav odnos opstao, jer je dinamika između tri osobe mnogo kompleksnija od one između dvije.
