Na stanovitom, vjerovatno više nepostojećem blogu Leteći Holanđanin postoji kratka objava iz avgusta 2008. koja komotno može ići pod markicu Modul Memorije.

- Za Borije nisam ranije čuo, sve dok nas devedeset druge neprijateljski agresorski topovi nisu počeli gađati s ovog lokaliteta. Danas sam, eto, bio na Borijama i grad odavde zaista izgleda kao na dlanu. Dobro je da je iko ostao živ, odavde se sve živo može pogoditi. Ne ponovilo se nikome - napisao je bloger.

Petog i šestog aprila ne bih učenicima govorio o ratnim strahotama, zamarao prošlošću i njima nebitnim iskustvima drugih, samo bih ih odveo u prirodu, krug jedan, malo na Hrešu, Borije, Mrkoviće, mogu i Bostarići, malo Jevrejskog groblja... da vide što je pogled na grad dobar.

Spomenuti toponimi za većinu Sarajlija nisu predstavljali nekakvu značajnost veliku, sve dok 5. aprila nije počela najduža opsada jednog grada u modernom dobu. Otada nemoguće je ne znati za Borije, recimo, Čolinu kapu i ostala agresorska uporišta s kojih je na grad sipalo iz dana u dan. Nije kiša metaka, već granata. 

One koje je zaobišlo pa su nekim čudom preživjeli krasilo je istinsko majstorstvo improvizacije, asketizam, mađioničarskim trikovima se opstajalo. Tada asistent, a sada profesor anatomije na Madicinskom fakultetu u Sarajevu, Eldan Kapur prisjetio se kako je na Širokači njegov otac jednom ostao živ.

Pričao je to kada je studentima demonstrirao nekoliko primjera zašto su naši ljudi, kada odu vani, neprikosnoveni i mnogo sposobniji od domicilna stanovništva. U Njemačkoj, govorio je, čovjek samo pravi čašu, kod nas pravi i čašu i flašu i sve živo. Mora, šta će jadan, da bi preživio, znati izbjeći oružani sukob, krađu banke, vratolomije šofera-kaskadera koji jure ulicama...

- E tako vam je moj otac preživio jer je znao oko betona marke 300 kada je pravio kuću. Pa pošto je on čvršći, kada je s Mrkovića pogođena naša kuća i kada je granata pala direktno ispod prozora, čvrstoća betona je učinila da mu geleri prolete iznad glave. U suprotnom, tačno bi ga pokosili... - pričao je svojevremeno Kapur.

Takvih sličnih i još mnogo više tragičnijih sudbina dešavalo se svakodnevno tokom 1.425 dana. Pobio je agresor 11.541 ljudi, ponajviše civila, od čega 1.601 dijete. Blizu 50.000 ljudi je izranjavano.

Prosječno je na grad ispaljivano 329 granata, teško i izbrojiti, kamoli ispaliti. Oko 490.000 granata je ispaljeno na grad, na čemu bi agresoru pozavidio i Eugen Savojski, što se onomad odluči na konkretnu paljevinu.

Jednom je naš odlični reditelj Ahmed Imamović otprilike izjavio, parafraziramo:

- Najznačajnije iskustvo u mome životu definitivno je život pod opsadom i ponosan sam na to iskustvo. No, dabogda da ga nikad nisam doživio...

Kažu oni što nisu više tu kako Sarajevo nije što je bilo, licemjeri. Kako će nešto isto biti nakon preživljene golgote? Ni čovjek koji četiri godine nosi glavu u torbi nije isti kao do tada. 

Ipak, Sarajevo će biti, sve drugo će proći.