Imati toliko prilika, a ne činiti ništa, možda bi se moglo podvesti pod nesposobnost, ali ovdašnji primjer ukazuje na potpuno druge stvari. Nečinjenjem, predomišljanjem i presipanjem iz šupljeg u prazno ovdašnja vlast je na još jedan način izolirala Bosnu i Hercegovinu.

„Mini Šengen“, ma koliko bio „mini“, bio je prilika da se otvorimo ekonomski, da naši poslovni subjekti dobiju novu šansu, da narod dobije šansu više, ali vlasti u BiH su i na tom planu nametnule sankcije našim građanima.

Gotovo je nevjerovatan pristup u kojem se prilikom svakog pokušaja da izgledamo kao normalna država napravi neki manevar koji će nas opet ostaviti na dnu. Eksperti su za dosipanje soli u more, pa su nas kljukali navodnim negativnim stvarima vezanim za „mini Šengen“ i tako nas još jednom zatvorili u obor u kojem je njihova kontrola apsolutna, a to je, valjda, najbitnije.

Kako sve to drugačije nazvati nego mazohizmom. Toliko mučenja svoga naroda, toliko nečinjenja za ove ljude, mogu samo naše vlasti.

Možda o svemu najbolje govori i „poslovično zbunjeni“ Šefik Džeferović. Prvo je bio protiv, pa je progledao i shvatio kako je to dobra stvar, ali kada smo već gurnuti na marginu.

Opet je javno poručeno da nam i za „mini Šengen“ i dalje stoji pružena ruka, ali teško je očekivati da ovaj što je progledao, recimo, i sam pokrene nešto. Dok on izuči, dok dobije upute, dok skonta šta je „mini Šengen”, odoše vozovi. S njima ljudi i kapital, ali nema veze. Njega njegovo čeka svakog mjeseca.