Koncern iz Volfsburga traži čak milijardu eura odštete od bivšeg generalnog direktora Martina Vinterkorna u čijem se mandatu dešavala "prevara vijeka" sa izduvnim gasovima kod dizel-motora, piše DW.
U pitanju je najveća suma koja je ikada zatražena od jednog šefa upravnog odbora u Njemačkoj. Kako saznaju istraživački novinari "Süddeutsche Zeitun" i javnih servisa NDR i WDR, koncern iz Volksburga temelji zahtjev na tome što je navodno tih milijardu eura mogao da uštedi da je Martin Vinterkorn reagovao odmah čim je saznao za manipulacije.
Vinterkorn (73) je prema viđenju Volkswagen trebalo da djela 27. jula 2015. godine kada je na jednom sastanku saznao detalje o kriminalnom softveru ugrađivanom u vozila sa dizel-motorom.
Taj softver je prepoznavao kada je automobil na testiranju ili tehničkom pregledu, a kada u klasičnoj vožnji na drumu. Prečišćavanje izduvnih gasova je radilo samo u "laboratorijskim uslovima", dok su na ulici automobili emitovali štetne gasove višestruko iznad dozvoljenih vrijednosti.
Volkswagen smatra i da je Vinterkorn propustio da "smjesta istinito i potpuno" odgovori na pitanja američkih kontrolnih instanci što je kasnije značilo veće kazne za VW u Sjedinjenim Državama. Tamošnji kontrolori su obznanili skandal 18. septembra 2015. godine, piše DW.
Čuveni menadžer, premda uživa ogromno bogatstvo, nije baš milijarder i toliku odštetu ne bi mogao da plati iz svog džepa. No ljudi njegovog ranga, čija je svaka odluka teška milione ili mijarde, imaju zaključena posebna osiguranja za služaj ovakvih tužbi.
Kako saznaje "Süddeutsche Zeitun", takvo osiguranje Vinterkorn je imao u Cirihu, ali ono pokriva najviše petsto miliona eura. Predviđeno je za slučaj "nesavjesne povrede obaveza" koje VW prebacuje bivšem šefu.
Začkoljica je u tome što osiguranja ne pokrivaju ništa ukoliko se, umjesto nesavjesnosti, dokaže namjerna prevara. Sredinom septembra pred Zemaljskim sudom u Braunšvajgu protiv Vinterkorna počinje proces baš zbog prevare.
Nadzorni odbor Volkswagena traži pare od još četvorice menadžera koji su vodili Audi i Porše, marke koje pripadaju koncernu iz Volfsburga. Njihovi advokati sada šute, ali su do sada svi negirali upletenost u skandal.
Čak i ako bi Volksvagen dobio za pravo, i menadžeri morali da plaćaju i iz privatne svojine, ne treba da strahuju da će ostati sa minimalcem u džepu. To pokazuju raniji slučajevi sa menadžerima Simensa, Dojče banke i drugih koncerna koji su zadržavali veliki dio imetka.
Recimo, kada je Rolf Brojer, bivši šef Dojče banke, u jednom intervjuu ocrnio klijenta i medijskog magnata Lea Kirša, banka je morala da plati skoro milijardu evra odštete. Brojer je tome priložio svega 3,2 miliona evra, a to jedva da je bila trećina njegovog imetka.
Bivšem šefu VW Vinterkornu takođe ne ide loše u penziji. Dok je radio, prihodovao je 17 miliona evra godišnje što je bio rekord među njemačkim menadžerima. Penzija koju mu isplaćuje firma iznosi 3.100 eura – dnevno.
Vinterkorn godinama ponavlja da nije imao pojma šta se dešava u firmi, to jest da dizelaši emituju 35 puta više azotnih oksida nego što je dozvoljeno. Pred anketnim odborom njemačkog parlamenta je rekao da ne zna zašto ga njegovi ljudi o tome nisu obavijestili. Više bivših kolega drukčije se sjeća dešavanja – tužilaštvu u Braunšvajgu rekli su da je Vinterkorn sve znao u julu 2015.
Koliko se do danas zna, koncern je manipulisao vrijednostima izduvnih gasova u oko jedanaest miliona dizel-vozila između 2008. i 2015. godine. Do danas je VW platio 32 milijarde evra kazni i odšteta.
