U Bosni i Hercegovini je registrovano više od 24.000 organizacija civilnog društva u kojima ugovor o radu ima svega oko 7.000 zaposlenih.
Ovaj podatak saopštila je Aida Daguda, direktorica Centra za promociju civilnog društva (CPCD), na današnjoj otvorenoj diskusiji posvećenoj radničkim pravima u civilnom sektoru pod nazivom "Čas za glas radništva“ u organizaciji ovog centra.
- Međutim, jasno je da civilni sektor upošljava mnogo veći broj ljudi koji rade volonterski i po ugovoru o djelu, tako da je to jedna velika grupa ljudi u našoj zemlji koja je zapostavljena u smislu radničkih prava. Dakle, čak i u sektoru koji se bori za demokratizaciju, napredak, ljudska prava se desi da ima kršenja radničkih prava - istakla je Daguda.
Ona je navela da je nejasno ko treba da se brine o tim ljudima, odnosno o njihovim pravima.
- Danas otvaramo dijalog, imamo zanimljive sagovornike, predstavnike i predstavnice udruženja, fondacija i sindikata. Važno je da započnemo priču, nemamo neki očekivani rezultat, ali želimo da vidimo da li možemo doći do nekih preporuka - objasnila je direktorica Centra za promociju civilnog društva.
Nepoznat broj ukupno angažovanih ljudi u civilnom sektoru
Na pitanje kakve su procjene o ukupnom broju radno angažovanih ljudi u civilnom društvu u BiH, Daguda je rekla da to niko ne zna.
- Zavod za statistiku vodi evidenciju o ugovorima o radu i zato znamo da je zaposleno oko 7.000. Ako znamo da ima aktivnih oko 24.000 organizacija, onda je jasno da je u pitanju hiljade ljudi - rekla je ona.
Aleksandar Žolja, direktor Helsinškog parlamenta građana Banja Luka, ocijenio je da je civilno društvo zanemareno u politikama države, ne postoji strategija za podsticaj civilnog društva, niti imaju poreske politike koje bi omogućile veće finansiranje organizacija civilnog društva iz budžeta u BiH.
On je danas govorio iz uloge poslodavca koji ima devet radnika koji hoće da osnuju sindikat.
- Ono što je prepreka u ostvarivanju radničkih prava u civilnom društvu jeste finansijska održivost organizacija. Od ovih 20.000 i nešto većina ih ima manje od pet zaposlenih. Budući da mi stalno govorimo o važnosti umrežavanja, sada bismo možda trebalo da razmislimo o osnivanju nekog velikog sindikata za zaposlene u civilnom društvu - naveo je Žolja.
On smatra da bi trebalo zagovarati određene promjene kod države, ali i prema donatorima koji su ustvari, kako je dodao, pravi poslodavci organizacija.
- Možete vi da tražite unutar svoje organizacije otpremnine ili bilo koja prava, ali ako projektom to nije predviđeno, a zna se da su sva sredstva iz projekta i zna se na šta tačno moraju biti utrošena, onda je pravi poslodavac donator. Zato bismo možda trebali vidjeti sa donatorima da poboljšamo samoodrživost - zaključio je Žolja.
Monitoring matrica 2023
Monitoring matrica 2023, istraživanje koje je CPCD radio s partnerima iz Balkanske mreže za razvoj civilnog društva, pokazalo je da postoje izazovi sa kojima se suočavaju zaposleni/e u organizacijama civilnog društva. Istraživanje ističe da zaposlenici/ce zakonski imaju jednaka prava, kao i zaposleni u drugim sektorima.
Međutim, ukazuje i na to da osobe djeluju volonterski ili su zaposleni po ugovoru o djelu. Dodatno, istraživanja su pokazala da su angažovani/e u civilnom sektoru izloženi mobingu, sagorjevanju (burnout), diskriminaciji, a banke često odbijaju kreditirati radnike/ce jer se nevladine organizacije smatraju "rizičnim“ poslodavcima.
Cilj diskusije, koja je okupila predstavnike/ce nevladinih organizacija, aktiviste i sve ostale zainteresovane za oblast radničkih prava u civinom sektoru, jeste pokušati zajednički iznaći zaključak šta je potrebno radništvu civilnog društva kako bi se unaprijedili radni uslovi, stvorilo podsticajno okruženje za rad i kreirali konkretni prijedlozi za zagovaračke kampanje.