Dolina bijelih nišana je prazna. Još 14 žrtava genocida u Srebrenici danas je našlo smiraj pored već ranije ukopanih, hiljade njih.
Muk. Slabo se šta može reći. A možda ništa i ne treba. Zaslužili su barem to - tišinu. Ako su godinama, decenijama njihove kosti mogle biti skrivene u najdubljim i najmračnijim jamama, u Potočarima moraju biti pušteni na miru.
Hrabre majke, sestre, kćerke, supruge, koje već 29 godina žive s bolom, praznih srca, nisu odustajale ni posrtale u svojim borbama za istinom, za pravdom. Mnoge od njih nisu doživjele da prouče fatihu na mezarima svojih najmilijih. Zato je veliki broj onih koje su pristale ukopati čak i jednu, onu najmanju pronađenu kost kako bi za života imale mezar na koji će otići.