Sekunde su me dijelile od sigurne smrti. Iskočio sam iz voza u posljednji tren i spasio se, riječi su Božidara Jurenića, jedinog preživjelog mašinovođe, koji je u eksluzivnoj ispovijesti za “Dnevni avaz” ispričao šta se desilo prilikom sudara vozova u Donjoj Jablanici.
Ulaz u skretanje
Naša ekipa zatekla ga je u njegovom domu na Alipašinom Polju u Sarajevu dok su ga obilazile kolege, komšije i prijatelji. Kaže da nikako ne spava, jer ga muči misao je li mogao spasiti kolegu, koji je poginuo.
- Imao sam ukrštavanje s teretnim vozom u Donjoj Jablanici. Postupio sam prema propisima. Zeleno trepćuće svjetlo pokazivalo mi je da idem u skretanje. Vidio sam na koju stranu trebam skrenuti. Oko 30 kilometara na sat ulazi se u skretanje, a ja sam vozio još manje. Čim sam skrenuo vozom, koji je bio dug 504 metra i težak više od 750 tona, otpravnik mi je signalizirao da se mogu još kretati - kaže Jurenić.
Sa suzama u očima i sav potresen nastavlja svoju priču.
- Onda se desila tragedija. Moja kompozicija nije bila potpuno ušla u kolosijek. Vidio sam svjetlost koja mi se približavala velikom brzinom. U tom trenutku, moj kolega je bio u zadnjoj kabini. Otišao je da jede. Nije bilo vremena ni da dođem do njega. Iskočio sam iz voza - govori Jurenić.
Kaže da se u trenutku sudara vozova čula jaka eksplozija, nakon koje je nastao horor.
- Digla se velika prašina. Pomislio sam na svoje kolege koje su ostale u vozu. Zagalamio sam na otpravnika, jer sam mislio da je on kriv. Rekao mi je da je drugi voz, najvjerovatnije, prošao kroz crveno. Trčao sam okolo i pokušavao da im pomognem. Ništa, međutim, nisam mogao uraditi – kaže Jurenić.
Sudbina je htjela...
Rekao nam je i da je ranije imao loših iskustava prilikom vožnje, ali da se ovo ni s čim ne može porediti.
- Taj dan smo Fehmin i ja zajedno na Gradini pili kafu, a dan prije išli za Banju Luku. Bio je dobar momak. Sudbina je htjela da samo ja preživim. Žao mi je moga Fede – kaže Jurenić.
Dan prije ove tragedije, sa suprugom Tanjom obišao je mezar njene majke.
- Možda je preživio samo zato što je dobar čovjek. Mi smo jedna normalna porodica. U ratu smo se upoznali, čak su i dokumentarni film snimili o nama. Poslije ovoga, još više ćemo cijeniti život - kaže nam njegova supruga Tanja.
Tajči, jedini sam ti ja preživio...
- Bilo je oko pola dva poslije ponoći kad me je nazvao. Kroz plač mi je samo rekao: “Tajči, jedini sam ti ja preživio.” Noge su mi se oduzele i dah sam izgubila, jer nisam znala šta se dešava. Tek smo poslije na portalima saznali šta je bilo. Sinovi Dario i Mario bili su kod kuće. Nismo nikako spavali, čekali smo ga samo da se vrati da vidimo kako je - ispričala nam je Tanja.
