Evropska unija značajno pomaže entitetskim ministarstvima za zaštitu okoliša. Ministarstvo okoliša i turizma FBiH do sada je imalo mnogo zajedničkih projekata sa EU, posebno kad je riječ o projektima izgradnje regionalnih deponija i upravljanja otpadom, kao projektima usmjerenim na povećanje broja zaštićenih područja, kazala je za „Avaz“ federalna ministrica okoliša i turizma Edita Đapo.

Poboljšanje legislative

Ona je ocijenila da će, kroz poboljšanje legislative u BiH i uvođenje evropskih direktiva, sve više biti mogućnosti da se otvore vrata za korištenje sredstava iz IPA fondova, a za očuvanje i brigu o okolišu i životnoj sredini.

 - Usvojena je i državna strategija aproksimacije, koja je otvrotila vrata za korištenje IPA fondova. Ministarstvo je apliciralo na određene projekte EU. Međutim, ono što je važno napomenuti jeste da je lokalnim zajednicama i preduzećima otvorena ta mogućnost – pojasnila je Đapo.

Dodala je da se, u svakom slučaju, u narednom periodu očekuje poboljšanje saradnje s EU, a u skladu s približavanjem naše države punopravnom članstvu.

 - Na ovom pretpristupnom putu mi smo odgovorili na Upitnik Evropske komisije po pitanju okoliša, a koliko je ovo bitna tematika za EU, pokazuje da se 30 posto legislative, koju ćemo morati usvojiti, odnosi na okoliš, još 30 posto na pravdu i pravni sistem, dok su u preostalih 40 posto sažete sve ostale oblasti – naglasila je Đapo.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS Srđan Todorović za naš list kazao je da Fond svakako ima komunikaciju s međunarodnim institucijama, kao i s Delegacijom EU u BiH.

Sredstva EU

 - Nismo do sada imali direktnih projekata i zajedničkih projekata s EU, jer su ta sredstva bila implementirana kroz neke druge međunarodne partnere u BiH s kojima smo sarađivali. Prvenstveno mislim na UNDP, tako da je Fond u implementaciji projekata imao najbolju saradnju s njima – pojasnio je Todorović.

Prema njegovim riječima, Evropska komisija kroz svoje predstavnike učestvuje u radu Fonda kao i drugim organima u BiH koji se bave zaštitom životne sredine.

 - Moje mišljenje je da bi EU u našoj državi trebala imati direktniju saradnju s dva entitetska Fonda u BiH. Jer su oni zaduženi za provođenje mjera za očuvanje životne sredine i poboljšanje energetske efikasnosti, kao i za sufinansiranje i implementaciju projekata. Dva Fonda imaju osigurane stabilne prihode iz kojih možemo sufinansirati neke projekte, pa i sa EU – naglasio je Todorović.

Dodao je da će u narednom periodu EU sve više u fokus stavljati propise i pitanja iz oblasti zaštite životne sredine, a sve zbog približavanja BiH članstvu u EU.

Direktor Fonda za zaštitu okoliša FBiH Fuad Čibukčić za „Avaz“ je kazao da u ovom pitanju ne možemo posmatrati entitete kao zasebne cjeline, jer životna sredina je naša zajednička stvar.

Zajednički nastup

 - S direktorom Fonda iz RS dogovorili smo se da tako i nastupamo, naročito kad je riječ o projektima i saradnji s EU. Same tekovine EU jako polažu računa kad je riječ o životnoj sredini. Čak dva poglavlja koja BiH mora ispregovarati odnose se na ovu oblast. To je poglavlje 15. o energetskoj efikasnosti i 27. o okolišu. Znači da od trenutka kad BiH dobije kandidatski status, Fondovi će se ponašati kao implementacione jedinice za sve te projekte. Bit ćemo direktno uključeni u pregovore kako bi kreirali dinamiku pregovora – pojasnio je Čibukčić.

Dodao je da su i do sada dobivali savjetodavnu i stručnu pomoć od kolega iz EU, ali da će se to uskoro promijeniti, jer kandidatskim statusom počinjemo crpiti pretpristupne fondove za ova dva pregovaračka poglavlja.