Legendarni crnogorski napadač Predrag Mijatović, nekadašnji fudbaler i sportski direktor slavnog Real Madrida, u ekskluzivnom razgovoru za “Dnevni avaz” prokomentarisao je revanš utakmice četvrtfinala Lige prvaka. Prvi je pod lupom, naravno, bio njegov “Kraljevski klub”, koji nakon izbacivanja aktuelnog prvaka Čelzija (1:3, 2:3) u polufinalu ide na Mančester siti.

Velika prednost

- Real Madrid ima tu moć da u 10 ili 15 minuta i najorganizovanije ekipe koje u određenom trenutku imaju veliku prednost nekako uplaši, preokrene rezultat i na kraju kvalifikuje se dalje. Prosto, nevjerovatno, rekao nam je Mijatović, koji je nakon duela Real – Čelzi 2:3 (produžeci) iz Madrida otputovao u Marbelju, te dodao:

- Evo ja, a bio sam u Madridu i igrač i direktor, osjetio sam tu neku energiju, tu neku – tako da kažem, moć, kada u tih desetak ili petnaestak minuta i najorganizovanije i najbolje ekipe dođu u problem i ne znaju šta da rade na terenu. I eto, kako u osmini finala Lige prvaka protiv PSG-a, tako i u četvrtfinalu kontra Čelzija, pokazalo se da taj fenomen još uvijek funkcioniše. E sad, ne smijemo se oslanjati samo na taj fenomen, pošto će jednog dana možda i on prestati da funkcioniše. Ali, zasada funkcioniše...

Iskustvo iz velikog broja vrhunskih utakmica je ogromna prednost Reala.

- To je jedna kombinacija iskustva i historije Real Madrida u Ligi šampiona, kao najtrofejnijeg kluba u tom takmičenju (13 titula prvaka Evrope – op.a.). I taj stadion Bernabeu, odnosno navijači koji dođu na utakmicu, to je čudna simbioza, naravno. Međutim, kad se malo bolje analiziraju utakmice, kako protiv PSG-a, tako i Čelzija, onda ima tu puno stvari koje apsolutno treba popraviti. Ne može se neko oslanjati na tih 10, 15 ili 20 minuta te neke furije koja dođe i prođe. Mislim da tu treba puno nekih stvari popraviti, ali generalno, Madrid ide nekakvim putem ka finalu. Vidjet ćemo šta će se na kraju dogoditi, naglašava Podgoričanin.

U polufinalu ćemo gledati finale prije finala.

Otvoreni dueli

- To je jako, jako važna, teška i komplikovana utakmica za Real. A pretpostavljam i za Siti. Gledao sam obje utakmice Sitija protiv Atletiko Madrida (1:0, 0:0)... Englezi jesu bili superiorniji u čuvanju lopte i tako dalje. Međutim, nisu napravili Bog zna koliko šansi, mada je stil igre Atletika jako defanzivan, tako da je tek teško igrati protiv takvih ekipa... No, dueli Sitija i Reala će biti otvorene utakmice. Real je – po historiji, ekipa koja uvijek ide na pobjedu. Jednostavno, bit će jako teško objema ekipama – finale prije finala.

Na pitanje da li Vas je iznenadio plasman Viljareala u polufinale (gdje ide na Liverpul), Mijatović je odgovorio:

- Nije, iz prostog razloga što su prošle godine osvojili Evropsku ligu, a to je isto, jako, jako komplikovano takmičenje. Jednostavno, ekipa koja uđe u tu dinamiku da bude prvak Evropa lige, onda je po logici stvari za očekivati da će i u Ligi šampiona imati dobru godinu. Nosi ih još taj elan od prošle godine, a inače, to je ekipa i klub koji su fenomenalno organizovani. Familija Roč (vlasnici Viljareala) radi jako dobro... Zbog svega toga oni za mene nisu iznenađenje, s obzirom na to da su prije Bajerna eliminisali i Juventus. I to na spektakularan način. U prvoj utakmici u Viljarealu vidjelo se da je to jedna ozbiljna, organizirana ekipa, sa trenerom (Unai Emeri) koji apsolutno zna šta hoće. On je takav kakav jeste, sa velikim karakterom – zaključio je Mijatović.

Državni tim

Neizbježna tema je naš državni tim. Međutim, popularni Peđa u posljednje vrijeme nije bio u prilici da gleda reprezentaciju BiH.

- Iskreno, nisam... Imam neke informacije, ali onako dosta šture. Nisam pogledao nijednu utakmicu od početka do kraja. Jer, uvijek kad je taj reprezentativni termin onda je na programu “milion” utakmica. Nikad ne možeš pogledati sve, rekao je Mijatović, koji na našu konstataciju da je bh. javnost ponovo nezadovoljna rezultatima, dodaje:

- Polako, korak po korak. Znam, mi Balkanci imamo čudan mentalitet. Jako smo euforični kad stvari idu dobro, a kad one krenu malo lošije, onda smo jako kritični. Mislim da treba naći neku mjeru, i kad ide dobro, i kad ide loše ili lošije. To nam ne ide baš od ruke... Ali generalno, fudbal evoluira, mijenja se – apsolutno više ne postoje autsajderi. Svi su dobro potkovani taktički, sa reprezentacijama koje nemaju neku veliku historiju rade treneri koji imaju iskustva, tako da je fudbal jako izjednačen. Pored kvaliteta, koji je na Balkanu neosporan - ili bolje rečeno talenta, postoje i mnoge druge stvari koje jedna ekipa mora da uradi u jednoj utakmici kako bi ostvarila pobjedu. Mi smo onako - historijski, više orijentisani na taj neki fudbalski potez. Međutim, taj potez i talenat mogu biti jako interesantni kad im dodate još i motoriku, i organizaciju i taktičke varijante...