Priča o tome kako je Jusuf Nurkić počeo igrati košarku nije nepoznata. Ta se legenda već godinama prepričava među fanovima, ali jedan američki novinar tek ju je nedavno čuo i, fasciniran njome, objavio ju je ovih dana, dodavši da se radi o jednoj od najčudesnijih priča koje je ikad čuo u životu. Pa su je novinari portala "Index.hr" odlučili ponovno prepričati. Ona ide nekako ovako. 

Hariz Nurkić, otac ponajboljeg košarkaša Portlanda, bio je policajac u Tuzli. Mrcina od 213 centimetara i više od 200 kilograma. Košarkaški menadžer Enes Trnovčević jednog je dana pročitao članak u novinama o stanovitom tuzlanskom policajcu Harizu Nurkiću.

- Bosanski policajac Hariz Nurkić u tučnjavi je sam prebio 14 osoba - stajalo je u tekstu. Trnovčević je odmah sljedećeg dana krenuo u Tuzlu i susreo se s Harizom Nurkićem. Prva stvar koju ga je pitao bila je: ''Imate li sina?''

Jusuf Nurkić tada je bio 14-godišnji dječak i nikad nije trenirao košarku. Enes Trnovčević ga je odveo u Sloveniju i pružio mu priliku u Pivovarni Laško. Mladi Jusuf je tu priliku iskoristio. Jusuf je kasnije potvrdio tu priču, jedino nije siguran u onaj dio da mu je otac pretukao 14 osoba, ali kaže da vjeruje kako je to Hariz mogao napraviti.  

Jusuf Nurkić nikad do tada nije igrao košarku. Nije znao ništa o pravilima, nije znao šutirati. Nije znao baš ništa. Međutim, bio je uporan i znatiželjan. Dobio je vrhunskog trenera koji ga je naučio osnove, a sve ostalo je historija. 

Još jedna zanimljiva priča veže se za Jusufa i oca mu Hariza. Ona datira iz avgusta 1994., kad je u ratnom vihoru u BiH u jednoj bolnici prije vremena rođena beba teška više od pet kilograma.

Ljekari su zakazali hitan konzilij, bolnicom se brzo proširila vijest, gotovo svi su ostali u čudu. Nikome nije bilo jasno kako je nešto takvo moguće, posebno u vremenima kad su ljudi jedva preživljavali.

A kada se u hodniku pojavio sretan bebin otac, šef konzilija je samo odmahnuo rukom, promrmljavši ljekarima: ''Ništa, otac mu je kao Tarzan, vratite se svojim poslovima.''