Gordana Šaulić, udovica Šabana Šaulića, otkrila je da je njen otac Mihajlo Mićo Dragaš bio u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, iz kojeg se vratio živ, za razliku od preko 40 članova svoje porodice.

-Samo pominjanje imena Jasenovac, u meni izaziva tugu, nelagodnost i strahotu. Moj otac je rijetko o tome pričao. U stvari, najviše sam o tim događajima saznala u knjizi Dragoja Lukića - Rat i djeca Kozare" - ispričala je Gordana za srbijanske medije.

Dodala je da joj je otac iz Sreflija, kod Bosanske, sada Kozarske Dubice.

-Mislim da je cijeli taj kraj završio u logorima ili ubijen. Tata je bio u Jasenovcu zajedno sa svojim ocem, odnosno mojim dedom, svoja dva brata, mojim stričevima, i 45 ili 46 članova uže porodice. Svi oni su ostali u jasenovačkom logoru, osim tate, koji je uspio da pobjegne. Tada je imao 12 ili 13 godina - prisjetila se Goca i dodala:

"Tata, deda i drugi logoraši išli su preko nekog mostića koji je sa strane bio ograđen bodljikavom žicom. Tjerali su ih da pređu na drugu obalu kako bi ih ubacili u te peći. Deda je, međutim, viknuo ,,Juriš!”, i počeli su da bježe. Pucali su im u noge, moj stric je samo rekao ocu „Tata, ranjen sam”. Deda je uspio da prebaci oca preko te bodljikave žice, košuljica mu se zakačila za nju. Ko ga je dalje gurnuo u vodu, ne znam. Nije znao da pliva, ali uspio je da ispliva. Nije znao ni gdje se tačno našao kada je došao do druge obale… Kad se dokopao te obale, trčao je i sutradan je naišao na neku partizansku jedinicu, kojoj se priključio. Bio je kurir kod Žarka Zgonjanina, tad je bio on general, to je bio njegov odred i tako je u partizanima dočekao kraj rata."

Nažalost, ostali logoraši iz Mihajlove familije nisu bili te sreće.

- Spaljeni su njegov otac Steva, stričevi, braća Rajko i Milan i svi ostali članovi porodice. Po mom ocu Mihajlu, koga su zvali Mićo, Šaban i ja smo nazvali našeg sina - otkrila je.