Roker Milić Vukašinović otvorio je dušu o odosu sa svojom kćerkom Majom Avdibegović, koju nije uspio da iščupa iz kandži narkomanije, i koja je preminula zbog predoziranja tabletama.

Sa velikim bolom Milić je otkrio detalje iz života sa svojom mezimicom, a bol zbog njenog gubitka nikada ne prolazi.

- Kćerka se rodila 1983. godine. Ja sam to slavio dva-tri dana po gradu, to su svi znali. Ja sam je izveo iz bolnice i odveo kući. Kupio sam tad prvu video-kameru, koštala je 16.000 maraka. Stalno sam je snimao, sve do rata, do njene devete godine. Bila je užasno razmažena, nije imala nagon za jelom uopšte, samo je vodu pila. Samo je vrištala kad bi morala da jede. Onda je došao rat i jednom dok je šetala sa drugaricom, ta drugarica joj je nastradala od košuljice od metka… To je bilo užasno, i to je ostavilo dubok trag na nju. Slično su izgledale, obje su imale smeđu kosu, pa kad su rekli da je jedna curica poginula, ja sam bio ubijeđen da je to bila Maja - ispričao je Milić i rekao da je on odlučio koje će ime da daju:

- Ja sam joj dao ime Maja, nismo znali koje ćemo ime i, kad sam je donio, vidim ja spava, i kažem: "Mala Maja paja…" i tako je ostalo.

Često dolazio u lošim izdanjima

Miliću je i dalje žao jer je često dolazio kući i nimalo sjajnim izdanjima.

- Sada žalim zbog mojih brojnih mamurluka, kada sam kući dolazio sa krvavom glavom, fras je doživljavala od mene. Jednom su me tako prebili u Mrkonjić Gradu, pa me je policija stavila na voz kući. I liječio sam se jedno vrijeme od alkoholizma. Kad sam imao para, ja sam znao da imam para da pijem, gdje god bih ušao, ja sam častio cijelu kafanu flašom viskija - ispričao je Milić i otkrio kako je tragedija u životu njegove kćerke započela:

- Kada se završio rat, Maja se počela zabavljati sa jednim bubnjarom. Odjednom je počela da traži pare i od moje sestre, odmah sam znao da se drogira iako je ona pričala da puši samo džointe. Tad je počela i da živi sa tim dečkom, ja sam joj i stan iznajmio, tada se već dobro navukla na iglu. To je nesreća, kada ti se kćerka zaljubi u dečka koji je na igli. To mi i dan-danas ta žena, gazdarica stana, zamjera što sam Maji iznajmio taj stan. To je postalo pravo narkomansko leglo, ta žena ih je poslije izbacila, dva dana joj je trebalo da taj stan sredi od haosa koji su napravili.

Haos se prema riječima Milića i dalje nastavljao.

- Jednom je htjela i da se ubije, popila je bila punu šaku amfetamina, jedva su je spasli. Tad su je poslali i u ludnicu, tamo je neki napadao da je siluje. Sve je to pričala kada je izašla iz te bolnice i djelovalo je kao da se skinula. Petnaest dana je tu ležala, tad smo živjeli na Vidikovcu. Opisivala je sebe u tim stanjima, šta je sve doživljavala. Tražila je tada da ide na Egzit, ja sam joj kupio bio komplet karata, to je bila ogromna greška. U tom periodu bila je sama, više nije bila sa onim dečkom. Tad se spetljala sa nekim narkomanima, pa je otišla na Filmski festival u Sarajevu, muke su to bile. Onda se opet zaljubila u teškog narkomana, sa njim se vjenčala i dobila dvoje djece. Kad mi je rekla da je trudna, i to još sa hepatitisom C, ja sam bio van sebe još dugo poslije. Poslije im je socijalni radnik uzeo djecu – sa knedlom u grlu je govorio Milić.

Tužna sudbina se nije spriječila

Na žalost, tužna sudbina se nije spriječila.

- Ja sam bio spreman svakog trena da mi jave na telefon da mi je kćerka umrla. Svaki put kad bi zazvonio telefon, pomislio sam: "Evo ga, sad će da mi jave da se predozirala." Ona je pokušavala da se skine, ali, eto… Sahranio sam i oca i majku, brata, sestru, sina od brata, ali, ipak, kćerka je kćerka. To mi je bilo najbolnije u životu, jako smo nas dvoje bili prisni. Ali bio sam nekako pripremljen na to, dugo je trajalo. Jedanaest godina je trajala ta borba. Moja sadašnja supruga Suzana ju je zaposlila kod Branke Sovrlić na Baščaršiji, u "Kući mesa", sve je bilo super i, poslije neka tri mjeseca, opet se vratila… Branka joj je rekla da to ne valja ništa, odmah smo znali šta je. Ogromne su to cifre bile za liječenje, njoj majka ništa nije mogla da pomogne jer je bila nepokretna… - ispričao je Milić Vukašinović.