Slavko Štimac (59) u stalnoj je ekipi je popularne TV serije „Ubice moga oca“, koja se na male ekrane vratila sa svojom četvrtom sezonom. Jednog od najvećih glumaca na ovim prostorima publika pamti po sjajnim rolama u seriji „Salaš u Malom Ritu“ te filmovima  „Vlak u snijegu“, “Ko to tamo peva”, “Varljivo leto”... Ostao je nezaboravan kao Dino u filmu “Sjećaš li se Dolly Bel” sa svojom legendarnom replikom „Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“.

Svakog dana...

Štimac danas radi i živi svoj život u Beogradu, i poprilično izbjegava medije. Ipak, „Dnevni avaz“ nije mogao odbiti.  U  veoma otvorenom intervjuu govorio je o  kolegama, privatnom životu, politici...

- Dobro je... Radim par tekstova u pozorištu u „Zvezdara teatru“, snimao sam film ...Valjda će opet biti nešto – govori nam Štimac.

Živjeli ste u Americi, a sada je ponovo vaša adresa u Beogradu. Jeste li definitivno raskrstili sa Amerikom?

- Svijet više nije tako  veliki kao što je bio. Sada se svugdje brzo stigne. Komunikacije su to. Sad vam je svejedno gdje se nalazite, tako da to sad nema baš puno veze.

Predstava sarajevskog  Kamernog teatra 55 „Sjećaš li se Doli Bel“ igrala se proteklih dana u Beogradu.

- Čuo sam za tu predstavu. Ali je nažalost nisam gledao.

„Svakog dana u svakom pogledu...“ i ljudi se odmah sjete Slavka Štimca. Kakva Vi sjećanja nosite na taj period 80-ih godina?

- Meni je taj period bio fin. Ja sam ta generacija, ja to ne gledam kao neke posebne države. Meni intimno i emotivno je to sve blisko. Snimanje je bilo divno, fine uspomene, ljudi, atmosfera, ekipa...Sve je bilo super...

Kakve veze imate sa Sarajevom?

- Dolazio sam više puta u Sarajevo. Dolazio sam i privatno, nekad i prođem. U kontaktu sam s ljudim s kojima sam bio i ranije. Kontakte nisam nikada gubio što se tiče cijele Juge. Nadam se da će uskoro ponovo doći. Znate kako je kad ima nekih razloga, naročito poslovnih, onda se to i brže desi. Vrlo rado ću doći.

Kad se spomene Slavko Štimac mnogima je u glavi dječački lik još od vremena kada ste bili dječija zvijezda bivše Jugoslavije. A kada vidimo na Wikipediji da imate 59 godina teško je povjerovati. Šta za Vas uopće znače godine?

-  S godinama se nosim odlično, meni fino, super. Ne znam kako to ljudi doživljavaju, meni je to uredu, normalno, prirodno.

Nedavno je preminula Neda Arnerić, Vaša filmska partnerica iz kultnog filma Slobodana Šijana „Ko to tamo peva“.

- Neda je bila divna osoba, divan saradnik, dobra i blaga. Bio sam zatečen  kad sam čuo.

Gradovi i karantini

Jednom ste rekli da Vam na ulicu još dovikuju: „I tata bi sine“.

- „Ko to tamo peva“ ne pamtim po tome. Pamtim ga kao dobar film, duhovit. Izuzetan film.

Bojite li se koronavirusa?

- Ne razmišljam o tome uopšte. Šta da radimo...Tako je kako je. Virus kao i svaki drugi virus. Valjda. Izgleda da je ozbiljno, pošto vidim da su Kinezi napravili karantine od gradova. Otkud znam, ima ko je pametniji u vezi toga.

Čime se zanimate kada ne glumite?

- Imam milion stvari. Kao i svaki čovjek. Ništa specijalno niti različito od drugih.

Ni pas s maslom...

Pratite li dešavanja u regionu?

- Ne mogu više da pratim. Previše je to upetljano politike, raznih izbora... Iskreno da vam kažem, ja više nemam strpljenja. Teško mi je bilo šta se sve dešavalo.

Tolika količina gluposti da pas s maslom ne bi mogao pojesti.