Živuća televizijska legenda i jedan od omiljenih voditelja još iz perioda bivše Jugoslavije Oliver Mlakar (83) odavno je u mirovini i rijetko se pojavljuje u javnosti. I ne daje intervjue tako često. Publika ga se s radošću sjeća po popularnim kvizovima „Kolo sreće“ i „Kviskoteka“, a već decenijama unazad Mlakar je daleko od TV studija i zajedno sa suprugom Dunjom posvetio se uzgoju pasa i to patuljastih šnaucera.  

Lijepa vremena

Ipak, s vremena na vrijeme, nude mu poslove od kojih tek poneki prihvati. Krajem prošle godine postao je zaštitno lice začina „Vegedor“ što je obradovalo javnost.

- Rado sam se uključio u tu prezentaciju, jer volim zdravu ishranu. To su predstavili kao začin s manje soli, a više povrća i to mi se svidjelo. Mislim da se isplati to prezentirati i reklamirati i ljudima dati do znanja da je bolje to nego ubacivati u sebe previše soli – govori nam Mlakar iz svog doma u Zagrebu.

Vi ste i inače vezani za kulinarstvo.

- Da, od ranih mojih televizijskih dana bio sam vrlo često u kuhinji. Ta tema mi je bliska i volim to jednostavno.

Vodili ste davno jednu takvu emisiju sa Stevom Karapandžom. Sjećate li se tog perioda?

- To su bila lijepa vremena, prvi put u bivšoj Jugoslaviji radili smo taj posao. To je prva kulinarska emisija. I bila je veoma gledana. Naravno, poslije toga su došle i druge emisije, a danas svaka televizija ima barem jednu koja se bavi kuhinjom i kulinarstvom.

Jesmo li preopterećeni tim sadržajima?

- Mislim da nismo. To ljudi rado gledaju. Pa i ja čak, kada listam TV programe i naletim na kulinarsku emisiju, vrlo rado je pogledam. Uvijek se može nešto zgodno čuti i naučiti, a onda primijeniti i eksperimentirati. To su emisije za razbibrigu, ne opterećuju nas puno, a može se napraviti nešto dobro.

Kuhate li kod kući ili je to tada bilo samo pred kamerama?

- Iskreno, to je bilo samo za televiziju. Nisam baš talentiran za to. Ja sam to malo probao, ali nije mi išlo. Kulinarstvo je ipak jedna vrsta umijeća i umjetnosti. Treba čovjek imati i talenta. Treba biti spretan i maštovit. Komplicirano je sve to.

Jeftine serije

Kažu da smo danas bombardirani svim i svačim.

- Sada je komercijala zavladala. Televizija je postala veliki biznis. Marketing je jak. Emisije su non-stop isprekidane reklamama. Tako da, ustvari, danas gledamo reklame, a između njih i neku emisiju. To je postalo apsurdno. Onda ima i puno tih malih komercijalnih televizija koje ne nude baš kvalitetne sadržaje, već neke jeftine serije i bezvezne stvari tek toliko da privuku gledaoce da mu mogu uvaliti reklamu. 

Mislite li da biste se danas snašli u tom poslu?

- Teško mi je to reći. Mislim da bih mogao, ali da bih se držao svog stila i načina rada. A da li bi to prošlo kod gledalaca, to ne znam. Kod ozbiljnijih ljudi koji cijene kvalitetu možda bi to bilo dobro. Ali ne mogu se sada više zamisliti u toj ulozi, jednostavno.

Kako Vas služi zdravlje?

- Odlično. Imam već neke godine, ali veoma dobro se osjećam. Zdrav sam i mogu raditi sve ono što sam mogao prije 30 ili 40 godina. Imamo taj naš hobi kojim smo i supruga i ja oduševljeni pa mnogo putujemo s našim psićima na izložbe. Nedavno smo bili u Dortmundu. Sjednem u autu i vozim od Zagreba do Dortmunda sa svojim psićima. I to je pokazatelj da sam u dobroj formi.

Šta treba jesti

Koja je tajna Vašeg vitalnog izgleda?

- Nije samo hrana, ima tu i genetike. Kod mene su svi uglavnom mršavi. A dosta ljudi se nezdravo hrani. Jedan profesor je vrlo pametno rekao koliko treba jesti. Kaže treba unijeti energije toliko koliko je možeš izbaciti iz sebe. Onda si na dobrom putu. Danas previše sjedimo, radimo, ne krećemo se dovoljno, a trpamo hranu u sebe i to tjera ka gojaznosti.

„Bilo kuda – Oli svuda“ 

- Nekada se govorilo: „Bilo kuda - Oli svuda“, ali to je bilo onda kada je bila jedna televizija. I u to vrijeme ja sam baš bio eksploatiran voditelj, tako da sam bio i veoma popularan. I danas me ljudi sreću na ulici pa me zaustavljaju i govore: „Joj, šteta što vas više nema, što ne radite“. Ali ja sam dugo bio na ekranima. Danas je drugačije. Ima puno televizija, emisija i sve to ima logike svoje – govori Mlakar.