Parazit Dikrocelium dendritikum (Dicrocoelium dendriticum) preuzima kontrolu nad mozgom mrava i tjera ih da se penju i čvrsto drže za vrh vlati trave kako bi ih pojele stoka ili jeleni. Ovaj parazit ima izvanredan životni ciklus tokom kojeg ide od puževa i mrava do biljojeda koji se hrane travom. 

Najrašireniji organizmi

Istraživači s Univerziteta u Kopenhagenu (UCPH) u Danskoj konačno su otkrili nešto malo više o tome kako radi ovaj mali parazit, navodi se u saopćenju UCPH. Ovim otkrićima povećava se znanje o parazitima, koji su možda najrašireniji organizmi na zemlji, navode oni.

Za mrave koji su zaraženi ovim parazitom može biti nevjerovatno da se penju na vrh vlati trave gdje ih gutaju biljojedi, ali je to njihova realnost. I tog kretanja nisu svjesni jer Dikrocelium dendritikum preuzima kontrolu nad njihovim mozgom.

Istraživači sa Odjeljenja za nauke o biljkama i životnoj sredini Univerziteta u Kopenhagenu otkrili su da je način na koji parazit to uspijeva još lukaviji nego što se mislilo.

- Tjeranje mrava da se penju visoko na travu da bi ih stoka ili jeleni pojeli tokom sumraka i svitanja, a onda spuštanje na zemlju tokom drugih dijelova dana kako bi se izbjegli smrtonosni zraci sunca je veoma pametno. Naše otkriće pokazuje da su ovi paraziti mnogo sofisticiraniji nego što se mislilo - rekao je profesor Brajan Lund Fredensborg, koji je proveo istraživanje sa svojim bivšim studentom, a sada doktorandom Univerziteta Vageningen u Nizozemskoj Simonom Nordstrand Gaske.

Pratili ponašanje

Studija je upravo objavljena u žurnalu ''Behavioral Ecology''.

Istraživači su obilježili nekoliko stotina zaraženih mrava i pratili njihovo ponašanje.

- Bilo je potrebno dosta spretnosti da se zalijepe boje i brojevi na zadnji dio mrava, ali nam je to dozvolilo da ih pratimo tokom dužeg perioda - rekao je Brajan Lund Fredensborg.

Oni su zatim pratili ponašanje zaraženih mrava u zavisnosti od svjetlosti, vlažnosti, vremena i temperature. Bilo je jasno da sve to ima utjecaj na ponašanje mrava. Kada je temperatura niža, oni su se peli na vrh vlati trave, a kad je skakala, spuštali su se.

- Otkrili smo jasnu vezu između temperature i ponašanja mrava. Šalili smo se da smo našli zombi okidač - rekao je Brajan Lund Fredensborg.

Kada ovaj parazit zarazi mrava, nekoliko stotina njih napada tijelo mrava, ali samo jedan stiže do mozga. Ostatak se krije u abdomenu.

- Može se desiti da u abdomenu čekaju stotine parazita kako bi ih mrav prenio do sljedećeg domaćina. Obmotani su kapsulom koja ih štiti od stomačne kiseline domaćina, a parazit koji je preuzeo kontrolu nad mravom umire. Moglo bi se reći da se žrtvuje za druge - rekao je Brajan Lund Fredensborg.

Oboljenje jetre

Životinje koje napadne Dikrocelium dendritikum pate od oboljenja jetre.

- Historijski gledano, malo su paraziti bili u žiži naučnika iako postoje naučni izvori koji tvrde da su oni najrašireniji oblik života. Razlog za to je što ih je teško ispitivati. Uprkos tome, oni su važan dio biodiverziteta jer mijenjaju ponašanje domaćina i mogu da odlučuju šta će ko da jede - rekao je Brajan Lund Fredensborg, piše Telegraf.rs.