Proljetna sistematska deratizacija u KS počinje 1. aprila i trajat će do kraja mjeseca. To nam je potvrdio Šefik Pašagić, direktor firme „Sanitacija“, koja će ovaj posao obavljati naredne tri godine.
AKCIJE
Najveći problem je što kanalizacioni sistem nije urađen, rekao Pašagić
Deratizacija kreće od vodotoka Miljacke
Proljetna sistematska deratizacija u KS počinje 1. aprila i trajat će do kraja mjeseca. To nam je potvrdio Šefik Pašagić, direktor firme „Sanitacija“, koja će ovaj posao obavljati naredne tri godine.
Pašagić: ViK se oglušio
Korektivna faza
Prema riječima Pašagića, deratizacija će obuhvatiti sve općine, a njihove ekipe kreću od Starog Grada.
- Naši tehničari potom idu u Centar, Novo Sarajevo, Novi Grad... Krećemo s vodotokom Miljacke, a nakon toga radimo zelene površine. Također, imat ćemo i korektivnu fazu da bismo dopunili gdje se ukaže potreba - rekao je Pašagić.
Ističe da će u prvoj proljetnoj fazi biti utrošeno 13 tona otrova. Međutim, da bi sistematska deratizacija bila što efikasnija, Pašagić kaže da je potrebno da preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ (ViK) uradi kanalizacione sisteme, što do sada nije urađeno.
- To je najveći problem. ViK je bio raspisao tender, ali ga je potom poništio. Oni su se ponovo oglušili i to je kao da 50 posto deratizacije nije obavljeno - rekao je Pašagić i dodao da su legla i staništa glodara u kanalizacionom sistemu.
Izbor izvođača
Pašagić, također, poziva i firme upravitelje da otklone smeće i očiste podrume da bi sistematska deratizacija bila uspješno provedena.
Što se tiče ViK-a, u ovoj firmi su nam kazali da je u toku izbor izvođača. U preduzeću očekuju da će se proljetna faza preventivne sistematske deratizacije kanalizacionih sistema odvijati prema planu i bez problema.
Najkritičnija Bembaša, Skenderija, Otoka...
Pašagić dodaje da su veoma zadovoljni urađenim poslom u jesenjoj fazi te da nisu imali veliki broj poziva od građana nakon što su obavili deratizaciju.
- Lijepo vrijeme iskoristili smo da bismo uradili žarišne tačke koje su se pokazale u jesenjoj fazi, tako da smo ih dopunjavali otrovima. Najkritičnije je bilo na Bembaši, Skenderiji, Dolac-Malti, Otoci, Sokolović-Koloniji i Hrasnici. Nakon što su glodari prestali konzumirati otrov, ustanovili smo da je njihov broj smanjen - rekao je Pašagić.