Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da ukoliko se od Srbije traži priznanje nezavisnosti Kosova zarad članstva u Evropskoj uniji (EU), onda bi zvanična pregovaračka pozicija EU za Srbiju trebalo da bude promijenjena, što bi možda bilo teško zbog pet država članica koje ne priznaju Kosovo.
- Čuli smo jučer da Srbija ne bi trebalo da bude iznenađena što sve više ljudi iz EU naglašava da ona ne može postati članica Evropske unije ako ne prizna nezavisnost Kosova - rekla je Brnabić na sesiji Prespanskog foruma za dijalog na Ohridu.
Time se mijenjaju ciljevi, rekla je Brnabić i naglasila da su takve izjave došle od hrvatskog predsednika Zorana Milanovića ili njemačkog kancelara Olafa Šolca (Scholz) u Beogradu.
To je drugačije od onoga što imamo u zvaničnoj pregovaračkoj poziciji EU za Srbiju, rekla je Brnabić i publici pokazala zvaničnu poziciju EU i poglavlje 35 koja govori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a Kosovo je označeno fusnotom.
Objašnjavajući fusnotu, Brnabić je pročitala da se u dokumentu govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova "u skladu sa ovim pregovaračkim okvirima", ali bez pominjanja priznanja.
U dokumentu se pominje rezolucija Vijeća sigurnosti UN 1244 koja govori da je Kosovo integralni dio Srbije, odnosno garantuje se teritorijalni integritet Srbije u međunarodno priznatim granicama, navela je.
Nije da Srbija čuje nešto novo, ali nikad zvanično od bilo koga iz EU da će to biti zahtev da bi se pridružila Uniji, rekla je Brnabić i naglasila da bi u tom slučaju pregovaračka pozicija EU morala biti promijenjena.
Pretpostavljam da će to biti teško zbog pet država članica koje ne priznaju Kosovo, konstatovala je ona.
Brnabić je ukazala na politiku duplih standarda, odnosno, kako je rekla, čak i licemerje pojedinih članica Evropske Unije i da je to u slučaju rata u Ukrajini sada vrlo jasno.
- Kada se kunemo, a Srbija se slaže sa tim, u teritorijalni integritet međunarodno priznatih država kao svetog mjesta u međunarodnom pravu, integritet zemalja poput Srbije i Ukrajine, onda da se podsjetimo 1999. godine i 2008. godine, kada integritet Srbije nije bio važan brojnim zemljama koje danas čuvaju integritet Ukrajine svime što imaju - kazala je Brnabić.
Vrlo je kompleksna situacija, koja će otežati proces proširenja EU, jer niko ne želi da pogleda sebe u ogledalo i kaže - prekršili smo integritet međunarodno priznate zemlje i ne znamo šta ćemo sa tim presedanom, rekla je Brnabić.
Ona je istakla da je za Beograd važan proces dijaloga i normalizacija odnosa sa Prištinom, jer njena ekonomska budućnost i održivi razvoj i mesto od EU zavisi od toga.
Brnabić navodi da je "Otvoreni Balkan" ekonomski mnogo važan projekat i pozvala ostale zemlje regiona da se priključe Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Albaniji.
- Ako se svi sa Zapadnog Balkana pridruže projektu mislim da će to uticati na naše ekonomije povećanjem našeg ukupnog BDP za sedam procenata. To je ogroman potencijal. Ako ostanu ove tri zemlje biće jedan do tri procenta - rekla je Brnabić.
Premijerka Srbije je istakla da koristi priliku da pozove sve i dodala da misli da će ostali prepoznati potencijal i priključiti se. Brnabić je najavila da će prioritet nove vlade koju će Srbija dobiti sasvim sigurno biti energetika.
- Srbija će dobiti novu vladu. Mogu vam reći da ko god bude premijer, jedno je sigurno da će prioritet nove vlade biti energetika. Razmatranje energetskog miksa, diverzifikacija i tranzicija ka zelenoj energiji. To će ostati ključni prioritet u sljedećih četiri do pet godina - rekla je Brnabić.
Istkla je da u tome region igra ključnu ulogu i da je važno za sve nas da se poveća energetska nezavisnost i energetska održivost.
- Ako nemamo dobro povezan region biće teže i skuplje za sve nas - rekla je Brnabić i istakla da je za Srbiju sada važan gasni interkonektor sa Bugarskom, ali i da razmišlja o interkonektoru sa Sjevernom Makedonijom i nekoliko drugih projekata, među kojima su i obnovljive energije.
