Jedan psiholog održao je svojim studentima sljedeće predavanje:

„Svakog dana suočavamo se sa izazovima i preprekama, koje nam pomažu da rastemo i koji nas definiraju. Ali, kada se stres uvuče, to može da učini da stvari postanu skroz nemoguće. Može nas čak paralisati i spriječiti da uradimo stvari koje moraju da se završe“.

Onda je sipao vodu iz bokala u čašu i pitao svoje studente: „Koliko je teška ova čaša vode?“

Studenti su davali razne odgovore:

„Dva decilitra,“ rekla je jedna studentkinja, a zatim su se nizali odgovori „Tri decilitra, pet decilitara“.

Profesor im je na to odgovorio:

„Apsolutna težina ove čaše nije bitna. Ona zavisi od toga koliko dugo je držim. Ako je držim jedan minut, ništa se neće desiti. Ako je držim jedan sat, počet će da me boli ruka. Ako je držim cijeli dan, moja ruka će utrnuti i bit ću paralisan. Dakle, težina čaše nije se promijenila, ali što je duže držim, ona postaje teža. Stresovi i brige u životu su poput ove čaše vode. Ako mislite o njima neko vrijeme, onda nije problem. Ako mislite o tome malo duže, onda počinje da boli. Ako mislite o njima cijeli dan, bit ćete paralisani i nesposobni da uradite bilo šta drugo. Zapamtite: Spustite čašu“.