Poznati reditelj i dekan Akademije scenskih umjetnosti u Sarajevu Pjer Žalica u svojoj biografiji ima upisana dva sjajna igrana filma, "Kod amidže Idriza" i "Gori vatra". Film „Žaba“, za koji je s Elmirom Jukićem napisao scenarij, osvaja publiku.
Žalica najavljuje novi film „Praznik rada“, a također, nakon višegodišnje pauze, odlučio je režirati i u pozorištu. Tako da će uskoro uslijediti probe za Čehovljeve „Tri sestre“ u Kamernom teatru 55.
U intervjuu za „Dnevni avaz“ Žalica je govorio o novom filmu, Akademiji, saradnji s Jukićem, a dotakao se i trenutne društvene situacije.
Počinje li uskoro snimanje "Praznika rada" ili...?
- Ovo „ili“ na kraju vašeg pitanja uvijek postoji. I kad je sve spremno i sutra trebate početi nešto, može sve da se poremeti. Ima dosta takvih iskustava. Ali, ako uporno i ozbiljno radite, onda maksimalno umanjujete šanse da se desi neko „ili“, koje ni tada nije isključeno. Scenario sada ide iz verzije u verziju iz koje se svaka doima kao zadnja, a onda vam se učini da nešto može drugačije, bolje, i mijenjate. Bar ja tako radim. Tako da sada imam, mislim, četvrtu konačnu verziju scenarija, koliko će ih biti, ne znam. „Gori vatra“ je imala 11 verzija.
Možete li nam otkriti djelić radnje?
- Film se događa danas na Bjelavama, mahali iz koje potječem i za koju sam, uz Ilidžu, na kojoj sam proveo mladost, jako vezan. Usred priprema za tradicionalni prvomajski dernek najomiljenijeg komšiju u mahali, u vrlo agresivnoj akciji, uhapsi specijalna policija. Mahala sazna da je razlog hapšenja navodni ratni zločin. To podijeli komšiluk i pokrene pitanja na koja nije lako odgovoriti. Mi kakvi jesmo, i u takvim situacijama smo duhoviti, tako da u filmu ima dosta humora, temeljenog na nimalo smiješnoj pretpostavci.
Zašto ste napravili tako dugu pauzu kada je režija u pitanju?
- Nisam siguran da je neko baš tako željno čekao neku moju novu režiju, kad nekoga nema, naprosto ga zaboravite. To što ovolike godine nisam režirao dugometražni igrani film, stvar koju najviše volim da radim u životu, i mislim da ne radim loše, to me užasno frustrira. Doduše, u tom periodu sam kao reditelj angažovan u razvoju više projekata, u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj. Napisao sam scenarije, projekati su dobijali i finansijsku podršku, ali nisu realizovani. Zašto se to desilo, nije pitanje za mene, nego za producente, pa ipak ja se, bez obzira na to što formalno nisam odgovoran, osjećam loše što tih filmova nije bilo, osjećam se kao da sam za nešto kriv. Zato sam sada pokrenuo projekat koji je potpuno moja odgovornost i koji radim s prijateljima iz BiH i regiona. Ako propadne, samo sam ja kriv. Koliko god bilo riskantno, dobro se osjećam u toj poziciji.
Fantastični ansambl
U Kamernom teatru 55 režirat ćete predstavu "Tri sestre".
- Radim Čehova zato što me to zanima, provocira, što mislim da mogu nešto reći. Naročito mi je inspirativan rad u Kamernom teatru, jer sam lično vezan za njega, ali prije svega zbog fantastičnog glumačkog ansambla. "Tri sestre" je klasični Čehovljev tekst koji poručuje da život ne može da se sanja nego mora da se živi. Podjelu sam napravio, svi glumci su iz Kamernog, nema gostiju.
Očekujete li da se, generalno, ljudi počnu mijenjati i da situacija krene nabolje?
- Nije većina kriva, manjina je kriva. Oni koji vode narod, oni su odgovorni. A većina kao većina - prilagođavat će se vođena potrebom za sigurnošću i stalno poticana strahom. Ne vjerujem da se ljudi tako lako mijenjaju, ali mogu da koriguju svoje stavove, da promijene ponašanje, da bolje razumiju šta znači odgovornost i opšte dobro. Ukoliko manjina koja vlada bude spremna na tu vrstu korekcije, mislim da možemo ubrzano krenuti naprijed. Ali, već ovih prvih dana u godini samo čujemo i čitamo neke prijetnje: ako ovi ovo, mi ćemo ono, spremni smo za svaki scenario, imamo odgovor, to ne može tako, ustavno je, nije ustavno... To je sve jalovo i opasno, jer se ne bavi životom, nego nekim kvaziprincipima i kvazi višim ciljevima. A onda život umire. U izbornoj godini na brdovitom Balkanu je teško očekivati bolje, ali ja se ipak nadam da će biti bolje.
Uspjesi daju snagu
- Naravno da je naporno biti na čelu Akademije, ali je i izazovno i uzbudljivo, a bude i uspjeha koji vas obraduju, ohrabre i daju snage da se ide dalje. Najvažnije je da studenti imaju dobre okolnosti da rade, da pratimo vrijeme i trendove u kojim živimo i zadržimo fantastični nastavni kadar koji imamo. Prioritet u narednom periodu je završetak nove zgrade, koja predstavlja potpuno novi potencijal, ne samo za Akademiju. Ne potcjenjujem podršku koju imamo, ali nama nekako sve to izgleda sporo i nedovoljno odlučno. Nadam se da će u ovoj godini izgradnja dobiti zamah i adekvatnu finansijsku podršku koji će omogućiti da se radovi završe do naredne zime. To nije lako, ali mislim da je moguće.
Ožiljci opasni po život
Koliko je radnja filma "Žaba", za koji ste, uz Elmira Jukića, napisali scenarij, danas aktuelna?
- Nažalost, to će uvijek biti aktuelna tema, jer ljudi neprestano prolaze kroz stresne i strašne događaje koji im, iako izvuku živu glavu, ostave ožiljke opasne po život i mentalno zdravlje.
