Bosanskohercegovačka radiotelevizija (BHRT) duguje Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) 16,3 miliona KM. To je činjenica, nije stvar kojom nas neko pokušava zeznuti.

Kao što je i činjenica da su BHRT, kao i kompletan državni javni servis, u agoniji. Godinama su u sebi vrištali, nadali se da će neko to primijetiti, da neće dati da dođe do ovoga čemu danas svjedočimo. Drugi su šutjeli jer im odgovara ta loša situacija. Treći, eto, jer ih se ne tiče, jer nije njihova bitka, jer im je svejedno.

A tiče nas se, važnost ne mogu dovoljno naglasiti.

Na korak smo jučer bili do prodaje nekretnina BHRT-a kako bi isplatili dug. Prodati imovinu procijenjenu na oko 160 miliona KM je, u najmanju ruku, suludo!

Sreća, do toga nije došlo, jer se nisu pojavili kupci. A plus što većina tih nekretnina spada pod državnu imovinu, pa je upitno koliko bi kupovina „glatko“ prošla.

Mnogo je toga što jednu državu čini državom. A nacionalni servis veliki je dio identiteta Bosne i Hercegovine. I svi bi trebali vrištati naglas, svi oni kojima je stalo do ove države, do društva, do identiteta. A oni na pozicijama koji se busaju u prsa i državu koriste samo kao alat za dobivanje glasova - e oni bi trebalo da zašute. I rade svoj posao. Nađu načine, riješe problem (koji nije nov, nije se tek pojavio i nije moguće da za njega ne znaju) i postave stvari na svoje mjesto.

Dug prema EBU-u jeste veliki, ali ne snosi samo BHRT odgovornost za njega. Gotovo niko i ne spominje FTV i RTRS koji su dio javnog servisa, sviđalo im se to ili ne. Pa ko kome nije plaćao?

Gdje su ti protesti? Građani samo pričaju kako je to sve politička igra. Što ljevičari ne ustanu sada i ne izađu na ulice? Desničarima odgovara, to je jasno. Šta je s onima „u sredini“?

A šta ako ostanemo bez BHRT-a? Ni države ni društva. Eto!

Riješite finansiranje BHRT-a, platite dug i neka javni servis krene od nule, u ovom slučaju bila bi pozitivna.