Nikoga neće začuditi ako svi ustanu na noge i stanu u red da stisnu ruku Lani Pudar, mladoj Mostarki, koja je ovih dana postala prvakinja Evrope u plivanju u konkurenciji juniora. Svima će biti puna usta Laninog zlata i mnogi će htjeti da se fotografiraju.

Naša posla, reklo bi se, jer Lana je sada sjajan politički materijal, da se uzme pokoji poen, a do jučer ona kao da nije postojala.

Kao da nisu znali koji je potencijal, kao da nikoga nije zanimalo što, recimo, ona u svom Mostaru nema olimpijski bazen.

I ode djevojčica u svijet, na krilima porodice, svog kluba... Naoružana teškim radom,  pokori Evropu, u kojoj su bazeni normalna stvar i u kojoj se sličnima Lani sama vrata otvaraju.

Upravo je tu najveća opasnost. Lana je naša, ali Lanu bi sigurno pod svojom zastavom poželjeli mnogi.

Sve će joj dati, a ne samo bazen.

Ovo dijete država ne smije pustiti niz vodu, kao što se mnogim talentima dešavalo.

Jasno treba tražiti da se stane iz mlade Mostarke.

Neka mijenjaju procedure, budžete i pristup, ali Lana mora postati državni projekt.

Treba jasno naglasiti to da svi oni koji nisu iza tog projekta nisu ni za državu, jer promocija koju može donijeti Lana Pudar ovoj zemlji daleko bi prevazišla sve što ikada mogu učiniti Komšići, Džaferovići, Dodici i njima slični.

I da, fotografirajte se, ali konkretno, karte na son. Lana kao državni projekt.