Mada je svojim godinama davno pređuturumio zakonsku mogućnost da bude mobilisan, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin se samoregrutovao.
U stilu ozbiljnog lakrdijaša, nazad par mjeseci, Vulin na RTS-u izjavljuje: „Ja sam kao ministar odbrane iskoristio priliku da se dobrovoljno javim za vojnu obuku. Ako ja mogu, zašto ne može neko drugi?“
Ti možeš, i hoćeš, zato što je to tvoj fol, ministre, možda si lud, ne znam, možda te frustrira budalaština što nisi služio vojni rok kada je trebalo, pa ćeš eto sada, ali pusti ljude koji to neće i ne žele. Nemoj njih da maltretiraš. Uostalom, lako je tebi služiti vojsku kada si ministar odbrane i kada ti niko ne smije narediti dva čučnja da napraviš. Koga ti foliraš?
Strateški dokumenti sigurnosnih sektora čitavog regiona, a i Evrope, tvrde da ne postoji opasnost od ratnog sukoba. Dakle, čitava ta priča o uvođenju obaveznog vojnog roka nije ništa drugo do bezumno i bezočno trošenje narodnih para, i to u momentu kada se u svim našim državama djeca liječe pomoću donacija i telefonskih poziva.
Međutim, stalnim namaštavanjem neprijatelja u okruženju, koji se pri tome, kao, „masovno naoružavaju“, postiže se u narodu frustracija, a na taj način se stvaraju uslovi da ministar Vulin, po vlastitom priznanju, ispuni svoju mladalačku želju i odsluži vojni rok.
Kolika moraš biti budala da bi uveo obavezno služenje samo kako bi ti lično mogao da naučiš kako se rastavlja i sastavlja puška? Vuline, mogao si to naučiti na YouTubeu, jeftinije je.
Trend plašenja vlastitog naroda je, naravno, prisutan u čitavom regionu. Ide se čak dotle da se migranti predstavljaju kao vojna prijetnja. U Hrvatskoj je nasilno promijenjen Zakon o odbrani, tako da sada vojska može da se bavi migrantskim pitanjima, a to je, sasvim očigledno, protivno samom Ustavu. Riječ je o potpuno suludom zakonu, naročito u momentu kada se u Bundestagu ozbiljno razmišlja da se dopusti migrantima služenje u njemačkoj vojsci.
Svakodnevno možemo čuti čitavu lepezu razloga kojima nas bombarduju zagovornici uvođenja obaveznog vojnog roka: „Treba djecu skloniti s ulice.“ „Služenje vojnog roka formira čovjeka.“ „Oni koji su služili vojni rok imaju samo lijepa sjećanja.“ „Na služenju vojnog roka se steknu prijatelji iz cijele države.“
Ozbiljan je to niz stereotipa. Eto, ne može se čovjek formirati bez vojnog roka? Ili, ne može se upoznati drugar iz drugog grada? Sve gluposti, naravno. Svaka država ima razne mehanizme kojima može obrazovati i odgajati društveno korisne građane, a živa je činjenica da poznajem neke ozbiljne narkomane koji su služili JNA. Služenje vojnog roka nije garant ničega dobrog ako ne postoje ozbiljne državne institucije u drugim segmentima.
Šokira podatak da oko 70 posto stanovništva u Hrvatskoj i Srbiji podržava uvođenje obaveznog vojnog roka. U Bosni i Hercegovini, začudo, nešto progresivnija situacija - 54 posto.
Lud ih pop krstio, svi bi, kao, nešto da mobilišu omladinu, a samo je Hrvatsku u zadnjih par godina napustilo preko 100 hiljada ljudi. U Srbiji i Bosni, lako je pretpostaviti, situacija je još i gora.
Dezertirala vam omladina prije regrutacije, koga ćete mobilisati, kukala vam majka? Da nećete možda mene? Nisam ja budala k'o Vulin.