Pisac Lorens Brit (Laurence W. Britt) u jednom svom tekstu donosi spisak elemenata po kojima se može prepoznati nivo fašizma u društvu. Između ostalog, on navodi da su to: kontinuirani nacionalizam, prezir prema ljudskim pravima, stalno traženje neprijatelja, kontrola masovnih medija, isprepletenost religije i vlasti, obespravljenost radnika, teški kronizam i korupcija, te česte izborne prevare.

Da li možemo ovih njegovih 8 pokazatelja prepoznati u našem okruženju? Ovako nekako to izgleda:

1. Kontinuirani nacionalizam

Nacionalizam u regionu je u konstantnoj progresiji. Vlast u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj, ako nije gora, sa sigurnošću nije ni bolja od one garniture koja je sve i zakuhala devedesetih. Mala ili nikakva je razlika između Vučića, Kolinde, Bakira, Dodika, Čovića sa jedne i Miloševića, Tuđmana, Bobana, Alije i Radovana sa druge strane. K’o klonirani su.

2. Prezir prema ljudskim pravima

Pravo na rad je jedno od osnovnih ljudskih prava, a građani u masovnom egzodusu traže ostvarenje tog svog prava u zapadnim zemljama. Što se tiče osjetljivih grupacija kao što je LGBT, tu smo na samom dnu u Evropi. Generalno, građanska prava su, čak i ustavima, podređena nacionalnim.

U Bosni i Hercegovini to ide dotle da ustav prepoznaje konstitutivne i one koji to nisu. Sejdić, Finci, a Boga mi i ja, mada smo rođeni tu i imamo državljanstva, ne možemo da se kandidujemo na visoke državne funkcije. Ništa Čović u tome ne vidi sporno, njega svrbi samo što Komšić može da se uvali u njegovu fotelju. Pojede ga to.

3. Stalno traženje neprijatelja

Oprobana metoda naših političara koji su decenijama na vlasti samo zahvaljujući neprijateljima, a ne ekonomskim programima. Mile i Bakir, kao finalisti Vimbldona, decenijama prebacuju lopticu jedan drugome, konstantno nas nešto spašavaju jedan od drugoga, a narodu pritom sve teže i teže. Kolinda prducne, Vučić se nakostriješi, i obrnuto, i sve tako ukrug.

4. Kontrola masovnih medija

FTV, RTRS, RTS, HTV… Nema sumnje riječ je o bastionima koji imaju precizan zadatak obezbijediti kontinuitet nacionalističke vlasti. Od 30 minuta, koliko traje dnevnik RTRS-a, prvih 25 je reality show u kome kamera prati Bosanca Dodika u njegovim putešestvijima i avanturama spašavanja Republike Srpske, a vlast je uradila sve što je u njenoj moći da televizija N1 nema pristup u kablovskim operaterima.

5. Religija i vlast su isprepleteni

Fotografija na kojoj povijen u leđima pravoslavni sveštenik ljubi Titovu ruku je mizanscen prošlosti. Trenutno je situacija obrnuta pa političari kleče i ljube ruke sveštenicima. Crkve i džamije u raznim domenima i na razne načine utiču na ukupnu atmosferu u društvu. Javne škole nose imena svetaca, a vjeronauk još samo nije obavezan u jaslicama. I tamo će uskoro sve su prilike.

6. Radnici obespravljeni

Radno vrijeme taksi vozača u privatnim firmama je 12 – 12. Dakle, identično kao u ranom kapitalizmu kada nisu postojali nikakvi mehanizmi zaštite radnika. Kada i uspiju naći posao, radnici u realnom sektoru su potpuno obespravljeni i potplaćeni. 

7. Vlada teški kronizam i korupcija

Korupcija je toliko očigledna da mi je mrsko trošiti tastaturu na njeno dokazivanje, a kronizam se možda najbolje ogleda u nedoumici prvog predsjednika BiH Alije Izetbegovića: “Dvoumim se da li postavljati podobne, a nesposobne, ili nepodobne, a sposobne.” Čini se da njegovi sljedbenici danas nemaju dileme.

8. Česte su izborne prevare

U određenim opštinama od 100 posto glasača na izbore izađe njih 120 posto, a na stotine građana iz dijaspore je ustvrdilo da je neko glasao u njihovo ime. O mrtvima koji se nalaze na glasačkim spiskovima su izvještavali i BBC i CNN, a sasvim je normalno da Bosanac Dodik u Gacku izađe na binu i kaže kako će dobiti otkaz svako onaj ko ne glasa za SNSD. To je, naravno, prošlo bez ikakvih sankcija, pa je za očekivati da se trend nastavi.

Da podvučemo crtu, ako je mudri Laurence u pravu, mi živimo real-time fašizam u punom kapacitetu. Bez dileme.