Špijune ništa ne ispunjava zadovoljštinom kao uhođenje protivnika režima. Meta opservacije obično se odredi na najvišem nivou, u „gluhoj sobi“ Centrale na adresi Mehmeda Spahe broj 14. Tamo se „sklapa mozaik“, podijele pojedinačna zaduženja, biraju metode paraobavještajnog djelovanja. Operacijama se rukovodi i komanduje s druge strane ulice, iz zgrade gdje stoluju Dragan Lukač, Aljoša Čampara i Osman Mehmedagić.
Tajne akcije, naravno, provode se bez zvaničnih odluka državnih institucija i pisanih tragova. To je uobičajena praksa u nedemokratskim režimima (od Erdoganove Turske preko Kimove Koreje do Putinove Rusije) pa zašto bi onda, računaju u SDA, oni bili drugačiji od svojih diktatorskih uzora?
Kad stranka naredi, prikupljena saznanja pustit će se u promet i masovnu distribuciju. Zato valjda još samo kod nas građani dobro paze šta i s kim pričaju. Jer „Veliki brat“ nikad ne spava! Od njegovog uha strahuju čak i oni koji ničim nisu zaslužili „službenu obradu“, ali iz nekog subjektivnog razloga misle da je, eto, i njih snašlo i nanišanilo...