Entoni Fauči (Anthony Fauci), direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, rekao je u četvrtak za „Washington post“ da zdravstveni zvaničnici „intenzivno razgovaraju“ o tzv. „zbirnom testiranju“.  

Riječ je o najnovijoj strategiji suzbijanja pandemije koronavirusa u SAD, u kojoj je umrlo najmanje 127.000 ljudi, dok je zaraženo više od 2,6 miliona.

Poznato i kao grupno testiranje, zbirno testiranje kombinuje uzorke nekoliko ljudi koji se odjednom testiraju na koronavirus, čime se ostvaruje ušteda u vremenu i opremi. Ovakav pristup je izmišljen u Drugom svetskom ratu za testiranje na sifilis i korišten je u prošlosti tokom epidemija seksualno prenosivih bolesti, uključujući i HIV.

- Ako su svi negativni, obavili ste posao – objasnio je u maju Ašiš Dža, direktor Instituta za globalno zdravlje pri Fakultetu za javno zdravlje T.H. Čan Univrziteta Harvard.

Ukoliko zbirno testiranje ukaže na prisustvo virusa, onda će svi morati da budu testirani pojedinačno kako bi se utvrdilo ko je zaražen.

- Na taj način se ubrzano povećava kapacitet testiranja – kaže Bendžamin Pinski, direktor Laboratorije za kliničku virologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford i dodaje da je nedostatak ove metode smanjena osetljivost.

Naučnici obično predlažu količinu između tri i 50. Što je više uzoraka, to je veća vjerovatnoća da pozitivan slučaj sa malim virusnim opterećenjem bude suviše razređen da bi bio otkriven. Izraelski naučnici otkrili su da pozitivan uzorak može da se otkrije u tzv. pulu od 32, pa čak i 64 uzorka, mada bi u posljednjem slučaju možda bilo potrebno nekoliko ciklusa. S druge strane, velika grupa uzoraka, koja sadrži pozitivan slučaj, takođe znači da treba obaviti više individualnih testova kako bi otkrila zaražena osoba.

Najefikasnije je za velike populacije za koje se pretpostavlja da je stopa infekcije niska. Kada se radi sa manjom grupom, zbirno testiranje nije potrebno. Ako se radi sa velikom grupom, ali očekujete da ima mnogo pozitivnih, ne vrijedi da se zajedno testiraju, jer bi to značilo da treba uraditi mnogo individualnih testova.

Dr. Dža kaže da bi, hipotetički, ovaj metod mogao da se koristi, na primjer, za testiranje dece u kampu, u području sa niskom stopom infekcije.

- Koristite jedan komplet za testiranje, i ako je negativan, kamp može da održi. Ako nije, pošaljete sve kući i kažete roditeljima da utvrde ko je pozitivan – objašnjava ljekar.

Prema njegovim rečima, druge grupe u kojima bi „pul“ testiranje moglo da bude efikasno jesu škole, kancelarije i zatvori.

Neke zemlje već primenjuju tu metodu. U Indiji sa 25 uzoraka, među sezonskim radnicima i turistima iz inostranstva u karantinu, kao i u tzv. "zelenim zonama", gdje ima malo slučajeva. U Njemačkoj se koristi u staračkim domovima i ustanovama za njegu, a primjenjuje se i u Singapuru.