Ramizu Milkunić (83) iz Tuzle život ne mazi. Nedavno je ostala bez supruga i dvojice sinova. Sama ide u šumu da sakuplja drva kako dane ne bi provodila u hladnoći. Nema nikoga svoga ko bi je posjetio, osim nekoliko volontera iz Crvenog križa, prenosi televizija Tata brada.

- Teško mi je baš. Jedan čovjek mi je dao kozu. Kaže, neno, pomuzi. Ja je svezala, ona pobjegla. Nisam je više ni našla, plakala sam toliko, ne mogu vam opisati. Mlijeka je bilo, ali sad nemam ništa. Puši mi se i šporet. Ako ko može pomoći, hvala, a ko ne može, opet elhamdulillah - riječi su Milkunić.

U staroj trošnoj kući, u ulici Džafer mahala, živi već 25 godina. Govori kako ju je izdala snaga.

- Dok sam bila mlada, mogla sam ponešto skućiti, ali sad ne mogu. Ja se napolju kupam. Nemam kupatilo. Malo su mi pomogli iz Crvenog križa. Sriktali su mi i sredili da imam nešto. Kahvu popijem sama. Najviše fildžan-dva. Šta ću, nema se. Uz kahvu razmislim o svom životu - ispričala je Milkunić.

Nana Ramiza sinove je izgubila, kako kaže, ublizu, u roku od dva mjeseca.

- Sin Senaid mi je bolovao od šećera i od te bolesti je obnevidio, a onda su ga pluća izdala. Drugi sin Mehdin je legao i nije se probudio. Samo mu je krenula krv na usta i preselio je. To sam pretrpjela ne znam ni kako. Da su mi oni živi, ne bih se ja sad ovako patila. Ali sve što je kod dragog Allaha, to je slađe od meda - kazala je Milkunić.