Ugledni njemački časopis IPG (Internationale Politik und Gesellschaft /International Policy and Society) objavio je autorski tekst člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića na engleskom i njemačkom jeziku, pod naslovom "Europaische Integration- Die Zeit lauft ab" ("Evropske integracije – Vrijeme ističe").

Tekst člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića predstavlja osvrt na dosadašnji proces evropskih integracija Bosne i Hercegovine, kao i perspektivu članstva u kontekstu kandidatskog statusa za članstvo u Evropskoj uniji i novih geopolitičkih okolnosti.

Časopis "Internationale Politik und Gesellschaft" obrađuje teme iz oblasti međunarodne i evropske politike, vanjske, sigurnosne i razvojne politike, te analizira izazove evropskih integracija i globalna pitanja okoliša. 

Među saradnicima u časopisu IPG su vodeći novinari, akademici i političari, kao i službenici za politiku u globalnoj mreži Fondacije "Friedrich Ebert".

Tekst Bećirovića prenosimo u cjelosti.

Decenije prepreka

- Dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju nakon decenija prepreka i neizvjesnosti je nesumnjivo važno postignuće i za Bosnu i Hercegovinu (BiH) i za EU. 

Međutim, ispitivanje koraka ka punopravnom članstvu u EU bilo bi nepotpuno bez sagledavanja šireg konteksta, posebno odnosa zemlje sa susjedima.

Ako ovaj dio Evrope pokaže spremnost da mudro iskoristi svoje komparativne geopolitičke, geoekonomske i geokulturne prednosti, onda bi mogao postati posrednik koji bi istinski povezao Evropu i Aziju, srednju Evropu i Mediteran, te Jadran i Crno more. 

Morska područja. Preuzimanje takve konstruktivne uloge zahtijeva gledanje u budućnost, kao i izvlačenje pouka iz nedavne prošlosti. Između ostalog, to podrazumijeva novi pristup zasnovan na vrijednostima kao što su ljudska prava, vladavina prava, međusobno poštovanje i tolerancija.

S obzirom na odlučnost nadležnih institucija, visok stepen političkog konsenzusa, kao i očiglednu podršku javnog mnijenja u pogledu evropskih integracija, jasno je da je Bosna i Hercegovina predugo čekala na status kandidata.

Samit u Solunu

Samit EU-Zapadni Balkan 2003. u Solunu bio je veoma obećavajući za region, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Tada je EU potvrdila svoju nedvosmislenu podršku evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana usvajanjem „Solunske agende za Zapadni Balkan: Kretanje ka evropskim integracijama“. 

Zanimljivo je da je Bosna i Hercegovina, koja je tada imala status potencijalnog kandidata, bila rame uz rame sa Republikom Hrvatskom. 

Međutim, zbog brojnih unutrašnjih i eksternih faktora koji su blokirali reformski proces, Bosna i Hercegovina je tek 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a 2016. godine zvanično je podnijela zahtjev za članstvo u EU.

Glavni krivci sadašnjih prepreka i blokada na evropskom i evroatlantskom putu Bosne i Hercegovine su domaći „antievropljani“. Ne obaziru se na potencijalno članstvo u EU, svjesni da će ih predstojeći civilizacijski procesi natjerati da poštuju pravila i standarde koje nameće zakonodavno okruženje EU. Oni razumiju da bi tada morali dati šansu nekim drugim snagama na političkoj sceni.

Važno je da EU ne pravi nove greške u odnosu na BiH

Osim toga, važno je da EU ne pravi nove greške u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. U posljednjoj deceniji, blage politike prema destruktivnim političarima koji su otvoreno prijetili Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu Bosne i Hercegovine i oklijevanje i nespremnost da se sankcioniraju radikalni političari koji su ugrožavali mir u zemlji i regionu bile su među najvećim greškama koje je počinio.

Da je EU čvršće djelovala u posljednjih 10 godina, Bosna i Hercegovina bi bila pošteđena mnogih kriza. Odugovlačenje, oklevanje i neodlučnost samo su ohrabrili separatističke i proruske snage da otvoreno potkopaju osnovne evropske vrijednosti. EU nikada više ne bi trebalo da se ponaša slabo i neodlučno prema našoj zemlji. Put ka transformaciji Bosne i Hercegovine u stabilnu, mirnu i pouzdanu državu usko je povezan sa snažnijim angažmanom EU.

Upravo zbog ovog zastoja poseban značaj pridaje se statusu zemlje kandidata, koji je vratio nadu da će se Bosna i Hercegovina, uprkos stalnim preprekama, konačno i nepovratno pozicionirati na evropski put koji je zacrtan prije dvije decenije.

Iskorak, ali i odgovornost

S obzirom na potpunu promjenu geopolitičkih okolnosti od 24. februara 2022. godine, EU i Bosna i Hercegovina imaju malo izbora ili vremena na raspolaganju. 

Očigledno je da su geopolitički i bezbednosni aspekti, kao i jasna promena evropske bezbednosne arhitekture, značajno uticali na stavove EU u pogledu intenziviranja integracionih procesa. Odluka o dodjeli statusa zemlje kandidata je iskorak, ali je istovremeno i velika odgovornost i izazov za Bosnu i Hercegovinu i njene institucije.

Ne treba gubiti iz vida da status kandidata kao rezultat ima brojne prednosti za državu. Iznad svega, svaka eksterna integracija predstavlja napredak i na unutrašnjem političkom planu – kao i podsticaj da se nastavi evropskim putem. Ovo je signal da Bosna i Hercegovina ima politički potencijal i da može ići naprijed ka evropskoj budućnosti.

Drugo, posljedice ove odluke znače da se zemlja pravno i formalno kreće korak bliže članstvu u EU. Status zemlje kandidata za članstvo u EU je nova platforma, koja pruža dodatne mogućnosti, ali i stvara nove izazove kojima se treba zajednički uhvatiti u koštac. Prevazilaženje ovih izazova svrstaće Bosnu i Hercegovinu u porodicu razvijenih evropskih država.

Političke beneficije

Pored političkih beneficija statusa zemlje kandidata, država i njeni građani će imati i dodatne finansijske mogućnosti. Iako dobijanje novih sredstava za zemlju kandidata nije zagarantovano, aktiviraju se brojne pogodnosti; prvenstveno IPA (Instrument za pretpristupnu pomoć) fondove, ali i druge alate namijenjene podršci širokom spektru reformi u dotičnoj zemlji kandidata. 

Koliko će evropski fondovi biti povećani u praksi, zavisit će isključivo od sposobnosti institucija Bosne i Hercegovine: prvo, od sposobnosti da se maksimalno iskoriste mogućnosti statusa zemlje kandidata i, drugo, od kapaciteta za što bržu provedbu reformi.

Ova dva procesa su direktno povezana: veća implementacija reformi dovodi do efikasnijih institucija, što automatski otvara veće mogućnosti korišćenja podrške EU, ali i direktnih stranih investicija. Time bi se stvorilo stabilnije političko i sigurnosno okruženje koje je privlačnije za ekonomska ulaganja.

Od ključne važnosti

Gore navedeni argumenti jasno ukazuju da je status zemlje kandidata značajan događaj za Bosnu i Hercegovinu. Međutim, optimizam je opravdan samo ako se prihvati kao ozbiljna obaveza. 

Od ključne je važnosti znati šta nas čeka i jasno postaviti prioritetne zadatke i rokove. Ispunjavanje prioriteta Evropske komisije ostaje imperativ. Reforme, koje se traže u pomenutom dokumentu, prvi su preduslov za stvaranje uslova za otpočinjanje pristupnih pregovora. 

Sljedeći zadatak je da se odredi datum početka pregovora koji će biti direktan pokazatelj stvarnog napretka ka članstvu i konkretno postignuće Bosne i Hercegovine na planu evropskih integracija. Imajući u vidu navedeno, najveći teret će biti upravo na institucijama Bosne i Hercegovine, koje će djelovati u skladu sa evropskim zahtjevima s jedne strane, ali neminovno i pod uticajem političkih stranaka, s druge strane. 

Stoga je važno napomenuti da će ispunjavanje predviđenih obaveza iziskivati okupljanje oko državnih interesa za EU integracije, umjesto uskopartijskih interesa. To bi podrazumijevalo značajnu promjenu u cjelokupnom operativnom sistemu, koji u budućnosti mora biti mnogo brži i efikasniji.

Odgovoran pristup tim obavezama podrazumijeva usvajanje reformi. Praktično, to također zahtijeva usvajanje i implementaciju potrebnih strategija. 

U tom kontekstu, neophodno je ukloniti političke prepreke za efikasnije djelovanje na uspostavljanju jedinstvenog tijela koje bi se bavilo ovim procesom i bilo „jedini istinski glas“ Bosne i Hercegovine na tom putu. 

BiH na raskrsnici

Očigledna je potreba za formiranjem novih državnih ministarstava koja bi provodila ključne politike EU kao što su poljoprivreda, zdravstvo, obrazovanje i evropske integracije.

Bosna i Hercegovina bi također trebala uspostaviti državnu strategiju i program integracije, te uz političku volju, odgovorno pristupiti reformskim procesima i usvajanju evropske pravne stečevine.

Ubrzani napredak Bosne i Hercegovine ka punopravnom članstvu u EU ne znači samo jaču ekonomsku povezanost, već i izgradnju nove vrste solidarnosti zasnovane na zajedničkim vrijednostima i uvjerenjima, koji čine suštinu evropskog identiteta. 

Bosna i Hercegovina se nalazi na raskrsnici, suočena sa opcijom da bude gurnuta u opasnu izolaciju ili da prevaziđe pogubni etnokratski obrazac vlasti i stvori uslove za snažniju integraciju u evropsku zajednicu.

EU je naša sudbina. Od brzine i kvaliteta ove želje umnogome će zavisiti demokratija i životni standard ljudi u našoj zemlji. Vrijeme je da naučimo lekcije, ispravimo greške i krenemo snažno naprijed. Naprijed u EU! Naprijed u NATO - napisao je Bećirović.