Šerifa je prosjakinja iz Ilijaša. Stanovnici bh. prijestonice mogu je vidjeti svaki dan u ulici Maršala Tita. Porodicu, kaže, ima, ali se oni brinu o svojim porodicama. 

Novca nema, a za rad nije sposobna. Zahtjeva, kako stari, sve je više.

- Boli me noga, pijem tablete svaki dan. Kutija tableta koje koristim košta 30 maraka – priča ona.

Šerifa iz Ilijaša svaki dan dolazi sama vozom, autobusom, zavisi. Ne ''zaradi'' mnogo, ali izbora, kaže, nema.

- Dnevno zaradim oko pet maraka, to nije dovoljno, ali šta ću, moram – ističe Šerifa.

Kako tvrdi, s većim prilivom migranata sve je manje novca, ipak, ne smetaju joj, kaže. Narod pomaže svima, koliko ko ima.

- Nekad dobijem pet, nekad 10 feninga, hvala svima koji pomažu – ističe Šerifa.

Ona, nažalost, nije jedina. Bosna i Hercegovina je puna Šerifa. Na svakom ćošku, u skoro svakoj ulici, možete naći makar jednu porodicu koja je na rubu egzistencije.