Odugovlačenje u formiranju vlasti u Bosni i Hercegovini nipošto ne pomaže. Takvo što daje jeftin izgovor svima u Evropskoj uniji, pa i šire, koji nisu pristalice proširenja da se ovom temom ne bavimo.

Proces proširenja zahtijeva inicijativu prije svega od država koje žele u EU. Nepostojanje vlade nije nipošto dobar signal, poručio je Miroslav Lajčak u razgovoru za „Dnevni avaz“.

Počasni doktorat

Ministar vanjskih poslova Slovačke jučer je boravio u našoj zemlji, a u Mostaru mu je uručena titula počasnog doktora nauka, te se susreo s nizom zvaničnika u BiH.

Lajčak je tokom razgovora za „Avaz“ u više navrata snažno apelirao na političare u BiH da što prije formiraju organe vlasti.

 - Pozivam ih da prevaziđu nesporazume koji nisu principijelnog karaktera, već stvar simbolike, pa možda i kredibiliteta. No, ne vidim to kao razlog zbog kojeg se Vijeće ministara ne može formirati. Trenutno u diskusijama o budućnosti regiona, svaki put kada se priča o BiH,   prvo što se čuje jeste da u BiH treba konstituirati vlast te da se daju odgovori na Mišljenje Evropske komisije – ističe on.

Osvrćući se na predloženi sastav nove Evropske komisije, pod vodstvom Ursule fon der Lejen (Ursula von der Leyen), Lajčak skreće posebnu pažnju na jedan bitan detalj:

- Od početka je istaknuto da nova komisija među svojim prioritetima vidi kredibilnu politiku proširenja. To je bitno drugačije u odnosu na ovu komisiju koja odlazi – kaže on.

 Zamoljen da prokomentira neke kontroverze u vezi s nominacijom jednog broja komesara i njihova zaduženja, šef slovačke diplomatije ističe da „imena nisu bitna u ovoj fazi“.

 - Bitna je politika. Sada je vrijeme, dok se nova komisija ne konstituira, dok teče saslušanje komesara u Evropskom parlamentu... da se šalju signali da proširenje jeste jedan od prioriteta.  Vjerujem da ćemo 15. oktobra pozvati Sjevernu Makedoniju i Albaniju da otpočnu pregovore o članstu. To bi bila još jedna snažna poruka – kaže on.

Saglasnost u BiH

Upitan da prokomentira priče o promjeni Mirovnog sporazuma za BiH, on kaže:

 - Dejton se može mijenjati na temeljima saglasnosti tri konstitutivna naroda. S izvornim Djetonom skoro da je nemoguće ući u EU. To je bio dokument kojim je zaustavljen rat, a ne akt za stvaranje funkcionalne države.

 Ističe kako ne vjeruje da iko izvana može napraviti promjene Dejtona.

- One se mogu desiti na temeljima saglasja ljudi u BiH, predstavnika tri konstitutivna naroda – zaključuje Lajčak.

Imenovanje Palmera dobra je stvar

- Mislim da je imenovanje Metjua Palmera (Mathew)  za specijalnog američkog izaslanika za Balkan dobra stvar, jer je to signal za EU da se više treba angažirati i biti vidljiva na Balkanu. Jedino što Palmer može ponuditi jeste evropska perspektiva. Druge dobre perspektive nema.

Imenovanje Palmera dobra je poruka da Amerika nije zaboravila na ovaj region i da očekuje da će EU igrati ulogu lidera – smatra Lajčak.