Skupština Kantona Sarajevo najoštrije je osudila hapšenje Atifa Dudakovića i 12 bivših pripadnika Petog korpusa Armije RBiH zbog sumnje na učešće u ratnim zločinima, dok su pravni eksperti istaknuli da je riječ o političkom uplitanju u rad pravosudnih institucija.
Skupština Kantona Sarajevo u ponedjeljak je usvojila Deklaraciju na okolnosti hapšenja Dudakovića i ostalih, u kojoj se osuđuje način postupanja kojim se “heroji odbrambenooslobodilačkog rata žele prikazati kao potpuna suprotnost onome što oni ustvari jesu”.
- Od njih se na ovaj način pokušavaju napraviti zločinci i time u potpunosti izbrisati trag koji su zapisali duboko u temelje BiH. Uvjereni u nevinost naših heroja, zalažemo se za vladavinu zakona i ponavljamo da ćemo u borbi za BiH, stvorenu za sve ljude koji u njoj žive, i istrajati - navodi se u usvojenoj Deklaraciji.
U Deklaraciji se dalje navodi da hapšenje ne predstavlja ništa do “pukog nastavka antibosanske politike”.
- Mi kao izabrani predstavnici građana Kantona Sarajevo pozivamo sve institucije BiH da pravilno cijene zasluge najzaslužnijih sinova BiH, bez političkog, vjerskog ili bilo kakvog drugog prizvuka u stvaranju i očuvanju mira na prostoru naše zemlje - navodi se u Deklaraciji.
Tužilaštvo BiH sumnjiči Dudakovića s Ekremom Dedićem, Ibrahimom Šiljdedićem, Safetom Salihagićem, Adisom Zjakićem, Redžepom Zlojićem, Samirom Solakovićem, Fatmirom Muratovićem, Muharemom Aleševićem, Huseinom Balagićem, Ejubom Koženjićem, Ibrahimom Nadarevićem i Saidom Mujićem za zločine protiv čovječnosti počinjene na području Bosanske krajine.
Dudaković se sumnjiči i za zločine nad civilnim stanovništvom počinjene na području Autonomne pokrajine Zapadne Bosne (APZB).
Svi su uhapšeni po nalogu Tužilaštva BiH u petak, 27. aprila, ali im je Državni sud odbio odrediti pritvor, pustivši ih na slobodu uz mjere zabrane.
Bivši sudija Vehid Šehić smatra da deklaracije koje usvaja izvršna i zakodavna vlast u vezi s hapšenjima nisu dobre “ni za pravosuđe ni za politiku”, te predstavljaju pritisak na sudije i tužioce.
- Ja sam protiv bilo kakvog pritiska na rad pravosuđa. Jesmo li mi zadovoljni ili ne, to je neko drugo pitanje, ali i ovo je dokaz koliko mi živimo u jednom podijeljenom društvu u BiH, pa kad je riječ i o suočavanju s činjenicama iz naše neslavne ratne prošlosti - rekao je Šehić.
Šehić dodaje da ovakve izjave mogu dovesti u pitanje nezavisnost rada pravosuđa.
Aleksandra Letić, iz Helsinškog komiteta za ljudska prava Republike Srpske, ističe da bilo kakvo političko uplitanje u pravosudne procese nije prihvatljivo.
- Svaki put kad se desi da osoba iz jedne etničke skupine bude osumnjičena za ratni zločin, odmah se tu pronađu i oni dežurni politički lideri i politički akteri koji na bilo koji način pokušavaju dobiti s jedne strane političke poene, a s druge strane se i miješati u rad institucija koje bi trebale biti potpuno nezavisne – a to je pravosuđe - smatra Letić.
Iz Tužilaštva BiH nisu željeli komentirati Deklaraciju Kantona Sarajevo.
