Mjesecima se čekalo da lutajuće pozorište Nogometnog saveza BiH ima predstavu pod nazivom "Baraž". Režiser Duško Bajević, angažirao je naše nabolje glumce. Džeko, Lončar, Hadžiahmetović, Hotić... Sve bardovi koji mogu garantirati istinski spektakl.
Mora se priznati da je scenario bio jako dobar. Dolazi do epske bitke na Grbavici (glumci nisu htjeli u Zenicu) gdje naši bacaju na koljena Sjevernu Irsku. Potom imaju novu uspješnu predstavu i odlaze na najveći evropski fetival. A onda se odigrala se tragikomedija u nekoliko činova.
Režiser Duško Bajević bira glumce. Ima i debitanata, a ima i nekih za koje kažu da im on ne zna imena. Radi na pripremi prestave i tužan je što mu u timu nema jednog od glumaca Miroslava Stevanovića. Baš kao da je neko budala da pomisli da je taj glumac trebao imati bilo kakvu ulogu, ali to je "problem" za režisera Bajevića. Žali se režiser da mu je malo dana za pripremu, kao da bi znao šta raditi s tim igračičima više od tri dana. Uglavnom, pozvao se na kvalitete glumaca koje ima i pokušao uliti nadu poštovaocima njegovog pozorišta.
Nakon nekoliko dana proba, režiser ima jednu veliku dilemu koga će poslati na scenu. Toliko je zagonetan, da njegova dilema zvuči hamletovski. Ipak, Bajević je kao veliki režiser prelomio. Neka glumac Amer Gojak bude van predstave za početak. On je ionako pun entuzijazma, na kraju krajeva i već je tamo gdje se igraju velike uloge, jasno da će se okušati u italijanskom pozorištu. Možda bi bolje bilo ubaciti nekoga ko će tom utakmicom dobiti priliku za prelazak iz nekoga malog pozorišta u mnogo veće.
Počela je predstava, dobro to ide. Rodbina i prijatelji na tribinama šalju i pokoji aplauz, jedan veliki aplauz kada je glumac Rade Krunić odigrao svoju rolu, a onda se vidi kako su se glumci loše spremali. Polako počinju griješiti u tekstu, zaboravljaju monologe, a neki kao da nisu na sceni. Bajevićeva predstava sluti na propast. Što duže traje sve više kidaju živce publici. Ni na šta to ne liči, ukupni je dojam. Ovi ljudi ne zaslužuju veliku scenu, a ni selektor više nije za velike domete.
Poslije predstave svi su razočarani, čak je za mnoge blamaža ono što je ponudio Bajevićev glumački sastav. Nedorasli su, a neki su očigledno prestarili bilo kakav ozbiljan zadatak. Režiser se još dvoumi, ostaje još neko vrijeme, mada se ni minuta više ne bi trebao zadržati. Iz lutajućeg pozorišta šute, kao i obično, jer ko bi sebe za bilo šta ugrozio. Bitno je zadržati pozicije. Bitno je da je režiser Bošnjak, scenograf Srbin, a kostimograf Hrvat, ili nekim drugim nizom da bi u pozorištu bio mir.
