Mahir Sulejmanović poznatiji kao Mahir Beathouse, koji je u aprilu 2020. godine pao s velike visine s balkona svoje kuće u sarajevskom naselju Mahmutovac i bio je u teškom stanju, nastupit će, tokom Sarajevo Film Festivala na Ajfelovom mostu na Skenderiji u Sarajevu.

Ima nekih problema

Samo za portal „Avaza“ Mahir je otkrio u kakvom je trenutno zdravstvenom stanju, šta priprema za koncert na mostu, koji tokom festivalskih dana dobije novi život, a govorio je i o takmičenju u parabiciklizmu.

- Moje stanje je takvo kao jeste. Od samog izlaska iz bolnice do sad popravilo se jako malo, ali hvala Bogu nisu se ostvarile prognoze doktora i ne krivim ja njih ništa. Po njihovim parametrima trebao sam ostati prikovan za invalidska kolica, da ne vozim ni bicikl, da ne mogu hodati bez štaka. Ali, imali smo tu sreću da smo nekako napravili jednu ortozu, koja je možda jedinstvena u svijetu, koja ima zglob i nekako me drži, drži taj moj balans, da mogu hodati, voziti bicikl i da sam nekako na nogama. Ali, eto uvijek imam nekakvih problema i sa žuljevima i sa promjenom vremena – kazao je Mahir.

Nastupi su za mene romantika

Što se tiče SFF-a i  nastupa na Ajfelovom mostu, to je za Mahira romantika.

- Kada sam bio tinejdžer i kada sam se dogovarao s djevojkom uvijek bih govorio da je čekam na mostu. Tu ima neke simbolike. Drago mi je što sam doživio da nastupam na tom mjestu. Čovjek o nečemu mašta i, eto, to i doživi... Drago mi je što sam dio te ekipe. Nadam se da će biti dobro. Povodom toga sam napravio i neke nove setove s muzikom, kupio novu opremu da to bude malo drugačije, jer ja ne volim da sam uštogljen, da sam kockast, ide tad i tad to – govori Mahir.

Šta su me pitali doktori

Na riječi podrške koje smo mu uputili odgovorio je da su to riječi koje ustvari čovjeka pokreću.

- Nisam ja nikakav supermen i nisam aman  zaman superheroj. Riječi podrške su mi veoma važne. Kada su mi doktori govorili da nema od bicikla ništa, odgovorio sam im kako se dogodine vidimo na biciklu, a za dvije godine javljam se s takmičenja. Kažu oni meni: „Jesi li ti uzimao nešto, jesu li ti davali šta danas? Neku dozu nečega za smirivanje?". Odgovorio sam im: „Znam šta hoću, znam šta mogu i znam da ću to uraditi“. Tako je i bilo – govori nam Mahir.

Želja mu je učešće na paraolimpijskim igrama

Prve godine, kaže, javio im se s bicikla, a ove godine iz Njemačke.

- Da se pohvalim kao prvi parabiciklist iz BiH zvanično sam član UCI organizacije. To je kao FIFA u fudbalu, a UCI je za biciklizam. Imam tu licencu i išao sam na Svjetski kup u parabiciklizmu u Eldah u Njemačkoj, i između 52 zemlje završio sam prvu trku na 23. mjestu, a drugu trku na 24. mjestu. I to onako bez priprema, jer mi je bicikl stigao dva-tri dana prije, pa dok smo ga sastavili... Eto, to je bilo to. Nadam se, ako Bog da, da će krajem septembra biti jedna trka biti u Valensiji – navodi Mahir.

Kaže da je to ustvari bodovanje za Olimpijadu.

-  Da budem iskren, prošao sam sve i svašta, išao sam na Evroviziju, svirao s Merlinom četiri Koševa, obišao cijeli dunjaluk, ali bi mi šlag na tortu bile te paraolimpijske igre, gdje bih volio da vozim bicikl za svoju državu – iskren je Mahir.